Božić iz drugog ugla - Običaji i verovanja kroz epohe i regije

Božić je jedan od najvažnijih praznika u našoj kulturi. Verovatno su i vaše prve asocijacije na najradosniji hrišćanski praznik rano ustajanje, položajnik, ispijanje vina s drenom, lomljenje česnice i nalaženje nekog predmeta u njoj koji će simbolizovati uspeh u godini koja je upravo počela. Pored ovih glavnih božićnih običaja ima još puno obreda koji su drugačiji u zavisnosti od dela Srbije, a ovaj  praznik je menjao svoje običaje i kroz vreme.

Magijska strana Božića kod Slovena
 

Iako je Božić centralni dan hrišćanskog kalendara, kod nas on čuva i duh paganskih verovanja svojstvenih slovenskim narodima. Božić se slavi tri dana i neodvojivo je vezan za Badnje veče. Veruje se da se u ove svete dane kuća otvara i da su u njoj prisutne nevidljive duše mrtvih, ali se aktiviraju i nečiste sile. Ova mitološka ravan širi polje magijskog dejstva i na čuda, pa se u našim predanjima beleže priče o vodi koja se pretvorila u vino, drveću koje je promenilo mesto u dvorištu, stoki koja je progovorila i mnogim drugim fantazmagoričnim iskustvima.

Zaboravljeni božićni običaji – pečeni vrabac u srcu česnice
 

Hrišćanstvo poštuje zakone linearnog, dok paganstvo obožava princip kružnog. Stoga se i u našoj staroj religiji Božić interpretira kao početak novog ciklusa. Rano ustajanje za ovaj praznik simbolizuje zdrav početak novog kruga i zato u kuću dolaze položajnik i koledari, kako bi učinili taj početak berićetnim. Zapadani i istočni delovi prve posetioce dočekuju žitom za sreću i zdravlje, a gosti potom izvode ritulani odlazak do bunara ili izvora s kog zahvataju nenačetu vodu, kojom se umivaju i koju nose za pripremu česnice. Božićni post postoji od davnina i zato se na dan Božića valja omrsiti od ranog jutra. U južnim krajevima prva mrsna hrana je bio pečeni vrabac koji je bio zapečen u srcu česnice, jer se verovalo da će zbog toga ljudi biti cele godine pokretni i lagani kao vrapci.

Gatanje za božićnom trpezom nad plećkom i svećom
 

Kako nekada, tako i sada, običaj je da je trpeza za Božić obilna i bogata, što je predznak zdrave i bogate godine kojoj neće pretiti glad. Od davnina se za ovaj praznik podrazumevalo da se na stolu nađu česnica (božićnjak) i pečenje praseta, ovce ili jagnjeta (božićar). Po desnoj plećki pečenice gatalo se za blagostanje kuće i zdravlje dece u godini koja je počela. Pored ovog, postojala su i druga gatanja o životu, ali i ona o smrti koja su se izvodila po dimu iz sveće koja gori na Božić. Postojao je i običaj milati se, kada se jedno dete sakrije iza česnice i pita drugo Milam li se?, na šta bi drugo dete odgovorilo Milaš malo!, a onda prvo uzvratilo Sada malo, a dogodine nimalo. Ovaj dijalog računa na magijsku moć reči i prizivanje boljih useva, te obezbeđivanje boljeg prinosa pšenice, od koje će se ispeći još bolja česnica naredne godine. U cilju prizivanja boljitka u dom, domaćice su kitile kuće slamom, i to u oblicima koje su nazivale paukom i svetom.

Pored gatanja za trpezom, činile su se i mnoge druge obredne stvari van stola. U mnogim krajevima, koledari su palili obredne vatre, a domaćice bi pepeo koji za njima ostane nosile u kokošinjac da bi kokoške bolje nosile jaja. Na dan Božića valjalo je započeti mnoge poslove, da bi sve išlo od ruke. Zato su devojke bile usmerene na ručne radove, a muškarci se posvećivali uprezanju stoke. Sve ovo se radilo zato što se smatralo da će sve što je započeto na ovaj dan biti uspešno cele godine.

Božićni rituali s voćem i stokom
 

Sve slovenske tradicije beleže da se za Božić sprovodio ritual obavezivanja ili zaplašivanja voćki. Domaćin je izlazio u voćnjak sa sekirom, prilazio svakom drvetu i pretećim glasom pitao voćku hoće li roditi tokom godine, nadajući se da se voćka uplašila od sekire kojim bi mogla biti posečena. Po sličnom principu obavljane su i ritualne radnje sa stokom i živinom, kojima su davani ostaci božićne trpeze i zasipali ih žitom. Kokoške su bile ograničene kanapom koji je pravio krug koji kokoške ne bi smele probiti da se ne bi raspile tokom godine.
 

Ljubav u vreme Božića – jabuka sa lešnicima za simpatiju
 

Nekada nije bilo uobičajeno da se mladići i devojke svakodnevno viđaju. Stoga je upravo Božić bio jedna od posebnih prilika kada oni mogu pokazati naklonost prema nekome. Na ovaj praznični dan oni su se sastajali i razmenjivali znakove uzajamnih simpatija, a devojke su za tu priliku pripremale božićnicu – specijalan dar za momka koji im se dopada, u vidu jabuke s lešnicima.
 

Božićni običaji u Pomoravlju danas
 

Badnje veče i Božić se slave na različite načine u zavisnosti od dela Srbije u kom živite. Aleksandra iz Jagodine podelila je s nama kako se u njenoj kući proslavlja ovaj praznik:

"Tradicija kaže da se ceo Badnji dan posti. Malo jedemo tokom dana, da bismo se čuvali za bogatu večeru. Pre obedovanja tata baci po jedan orah u sva četiri ugla dnevne sobe. Pošto živimo u stanu, badnjak držimo na terasi celog Badnjeg dana. Pre večere tata unese badnjak s terase i stavi na sto, što svi pozdravimo usklikom – Dobro veče, badnjače! Na stolu je obavezno riba, krompir salata, pita s prazilukom, puno voća i koštunjavih plodova, baklava i pšenica. Za Badnje veče se ne ide u goste, ostaje svako svojoj kući, dok je za Božić tradicija da se obiđu svi iz najuže familije, pa ja s porodicom tada obavezno posetim baku, deku i tetke.

Otkad znam za sebe ja sam položajnica u našoj kući, pa zato je red da ustanem ranije, umijem se, obučem i uđem kod roditelja s pozdravom – Hristos se rodi! Da bih zaslužila poklon koju položajnik tradicionalno dobija, prvo zapalim jedan list s badnjaka, i to volim da izaberem hrast kao centralno drvo slovenske mitologije i izgovorim – Koliko varnica toliko parica! Zatim nabrajam sve što želim da nam ide od ruke u toj godini i to mi zovemo berićet. Potom popijemo naštinu malo vina sa zrnom drena za zdravlje i lomimo česnicu. Uvek se najsrećnijim oseća onaj koji dobije novčić, a pored njega u česnicu idu i pasulj, pšenica i dren, kao simboli stoke, kuće i zdravlja. Tokom dana radimo sve pomalo – čišćenje, čitanje, mešenje, šivenje, da bi nam sve išlo od ruke cele godine."

Verujemo da se i u vašoj kući na sličan način proslavljaju ova dva velika hrišćanska praznika.  Da biste upotupnili prazničnu atmosferu, potrebne su dobre pripreme. Kako biste izbegli praznične gužve i uspeli da nađete sve što vam je potrebno, izvesno je bolje rešenje okrenuti se online kupovini i tako nabaviti brašno za česnicu, bilo da je ono obično ili bezglutensko, božićno vino, pa čak i čaj s posebnom aromom koja će obojiti praznični trenutak. Ukoliko vam nedostaje ideja kako nagraditi položajnika, podsetićemo vas da na ovde možete naći puno ideja – od poklon paketa za decu, ali i odrasle, pa sve do zanimljivih džempera i šalova.