Kako je Prvi maj postao praznik i zašto je toliko značajan?

Kada se danas spomene Prvi maj, prva asocijacija na to je da je u pitanju neradni dan, koji se provodi u prirodi, uz roštilj i porodicu i prijatelje. Ovo naročito važi za ljude sa naših prostora, gde je to tradicija za koju znaju svi – od najmlađih do najstarijih članova porodice. Na pitanje šta tačno podrazumeva taj dan, osim što je neradan, ima osoba koje će vam odgovoriti da je u pitanju Međunarodni praznik rada i da se on danas obeležava u čast svih radnika sveta i njihovih prava.

Ukoliko biste želeli da saznate nešto više o radničkim pravima, trenutku kada je počeo da se obeležava Međunarodni praznik rada i kakva je danas situacija u svetu, verovatno ne bi baš svako mogao da vam odgovori na ta pitanja. Zato smo vam mi spremili mali vodič koji će vam objasniti sve to i, nadamo se, učiniti da mnogo više cenite ovaj praznik. Pa, da krenemo redom.
 

Obustava rada australijskih kamenorezaca i masovni protesti u Čikagu
 

Tokom 19. veka, usled prve industrijske revolucije i industrijalizacije, radnici širom sveta radili su smene i po 12, a ponekad čak i do 18 sati. Uprkos tehnološkom napretku koji je trebalo da služi otvaranju novih prilika i sveopštem poboljšanju uslova života, sve se ipak svodila na eksploataciju radne snage i pojedinaca.

Usled toga, oformljeni su mnogi radnički pokreti i unije sindikata, rešeni da se bore za prava radnika. Jedan od prvih značajnih poteza u tom smeru odigrao se u Australiji, kada su kamenoresci obustavili posao na jedan dan, što je od tada postala godišnja tradicija. Međutim, mesto iz koga je sve postalo mnogo ozbiljnije su Sjedinjene Američke Države, konkretno Čikago.
 

Borba potlačenih radnika za tri osmice
 

Sjedinjene Američke Države imale su najbrže rastuću industriju u tom trenutku i radnici su očekivali da se uspostavi osmočasovni radni dan. Oni su rešili da u to ime organizuju protestne marševe u nekoliko gradova, a najviše ljudi izašlo je 1. maja 1886. godine na ulice Čikaga – procene su da je bilo od 40 do 80 hiljada duša. Njihovi zahtevi svodili su se na tri osmice – 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja.

Na demonstrante je poslata velika policijska snaga i ubijeno je šest demonstranata, a povređeno njih pedesetak. Usled toga, par dana kasnije nastavljeni su protesti u znak solidarnosti sa ovim radnicima. Neidentifikovana osoba je 4. maja iste godine bacila bombu na policiju koja je pokušavala da razbije protest na Hejmarketu, na šta je policija odgovorila pucanjem u masu. Tom prilikom poginulo je barem sedam policajaca i trideset osam civila, a povređeno je još šezdeset policajaca i sto petnaest civila.

Uloga Oktobarske revolucije u uspostavljanju državnog praznika
 

Na godišnjicu ovih protesta, 1. maja 1890. godine, u Parizu je organizovan prvi veliki međunarodni štrajk, koji je označio početak obeležavanja ovog dana kao Međunarodnog praznika rada i borbe za socijalna i radnička prava. Tada su i mnoge druge zemlje počele da održavaju proteste, od kojih treba istaći Rusiju, u kojoj su se protesti održavali ilegalno do Februarske revolucije 1917. godine, na koju se u oktobru iste godine nadovezala Boljševička revolucija. Nakon nje, ovo je tamo postao državni praznik, koji se nastavio i tokom perioda SSSR-a kada je, kao i u drugim jednopartijskim sistemima, sve obeležavano velikom proslavom i vojnom paradom kako bi se pokazala sva državna moć i sila, a što je kulminaciju imalo u vidu najveće proslave na Crvenom trgu.
 

Zašto Amerikanci praznik rada slave u septembru?
 

Uprkos tome što je sve započelo tamo, u Sjedinjenim Američkim Državama praznik rada ne obeležava se prvog maja, već prvog ponedeljka u septembru. To se još više utvrdilo kada su Sovjetski Savez i druge jednopartijske i komunističke zemlje obeležavale praznik u maju. Postojalo je nekoliko kasnijih pokušaja da se ovaj praznik i kod njih pomeri na maj, kako bi se uskladili sa drugim međunarodnim obeležavanjima, ali za sada su bezuspešni.
 

Kada je prvi maj počeo da se obeležava u Srbiji?
 

Osim sveta, prvi maj je veoma važan i u Srbiji i ni naša zemlja nije puno kasnila sa početkom njegovog obeležavanja. Sve je započeto inicijativom iznetom na Drugom kongresu Radničke internacionale 1890. godine, a tri godine kasnije ovaj praznik obeležen je svojevrsnim protestnim skupovima u Beogradu. Prva seoska proslava praznika održana je dve godine kasnije u selu Dubona, kraj Mladenovca.

Kada pričamo o nešto masovnijim proslavama i događajima, to je počelo 1905. godine, kada je na ulice Beograda izašlo više od šest hiljada ljudi, što je postala tradicija. Svake godine, na ulicama je bilo sve više 

ljudi, uz izuzetak ratnih godina. Bilo je i zabrana ovakvih okupljanja, ali uprkos tome, radnici su simbolično obustavljali rad svake godine kako bi ukazivali na značaj svojih prava.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, narod više nije protestovao, već je 1947. godine proslavljeno oslobođenje i kraj razaranja. Oslobođena prestonica Beograd tako je postala mesto velike parade i oduška nakon ratnih godina. Treba napomenuti da je neposredno po završetku rata, 1945. godine, Josip Broz Tito proglasio Prvi maj državnim praznikom i neradnim danom. Od tog trenutka, od postaje simbol proletarijata, a kasnije i komunizma.
 

Đurđevdanski uranak kao inspiracija za običaj
 

Umesto protesta, u naredne tri decenije ovaj praznik sve više se povezuje sa kulturnim manifestacijama, defileima i sveukupno kao dan za isticanje solidarnosti i duha zajedništva. Novi način za njegovo obeležavanje postaje odlaženje u prirodu i dočekivanje zore, tako da uskoro postaje poznat kao Prvomajski uranak. Tada ga karakterišu druženje uz logorsku vatru i roštilj. To je na neki način postala zamena za Đurđevdanski uranak koji se obeležavao 6. maja. Širom bivše Jugoslavije tako se znalo da su prvog maja svi u prirodi, sa porodicom i prijateljima, i da spremaju roštilj. Noćenje i uranak zamenili su odlasci kolima rano ujutru na mesto okupljanja.

Sve to nešto kasnije se prilično proredilo, nije bilo parada, već su ljudi koristili slobodan dan da ostanu kod kuće sa porodicom. Međutim, u poslednje dve decenije obnovio se ovaj trend, koji sada obuhvata u nekim slučajevima noćni, a u nekim jutarnji odlazak u prirodu i obavezno roštiljanje. 1. maj je zvanični državni praznik i neradni dan, ali ipak ima i onih koji rade i zato se obnovio i koncept održavanja protestnih šetnji i skretanja pažnje na ljudska prava.

Zato, iako je uvek poželjno provesti vreme sa porodicom i prijateljima, a jednako preporučljivo i biti u prirodi, važno je da se svakog prvog maja setimo kako je on nastao i šta označava i da nikako ne zanemarimo radnička prava, a naročito danas kada su ona sve komplikovanija usled razvoja modernih tehnologija.