Od bunta, ponižavanja i hapšenja do Praznika žena

I dok se danas, opravdano i pomalo ogorčeno, pitaju da li je borba koja je počela pre 165 godina mogla da im donese više, gotovo svaka žena  8. mart smatraće, ipak, posebnim danom.

Od malih nogu sve nas uče da je to praznik. Rastemo uz predstavu da je Dan žena dan naših majki, kojima posvećujemo pesme, pravimo crteže i poklone, priređujemo iznenađenja… I zaista, toga dana majke, tetke, bake uvek su posebno ozarene, gotovo svečarski pripremljene za te važne scene. Jer  taj  dan ima čaroliju. I za njih i za decu.
 

A kako je sve počelo?
 

Za priču o Danu žena svi vezuju ime nemačke revolucionarke Klare Cetkin, koja je postala simbol borbe za prava žena i na čiji predlog je ustanovljen ovaj praznik 1910. godine u Kopenhagenu.

Međutim, sve je počelo više od pola veka ranije, prvim javnim demonstracijama žena zaposlenih u fabrikama odeće i tekstila, 8. marta 1857. godine u Njujorku. One su ustale protiv niskih plata, loših radnih uslova, a tražile su i kraće radno vreme. Iako je taj protest policija rasterala, dva meseca kasnije demonstrantkinje su uspele da se sindikalno organizuju što je bio ogroman korak napred za, i dalje obespravljene, žene.

Tačno 51 godinu kasnije, 8. marta, na istom mestu je održan štrajk koji je koštao života 129 radnica.  Naime, pobunjene radnice su zatvorili u fabriku, iz koje nisu mogle da izađu, a onda je izbio požar.

Takođe, glas za svoja prava 1908. godine diglo je oko 15.000 njujorških radnica koje su promarširale ulicama, a godinu dana kasnije i žene u Čikagu.
 

Prvi Dan žena nije bio 8. marta

Prvi nacionalni Dan žena obeležen je, ipak, 28. februara 1909. u SAD, nakon što je Socijalistička stranka Amerike donela deklaraciju.

Godinu dana kasnije je u Kopenhagenu ustanovljen međunarodni praznik, a za datum obeležavanja  izabran je 8. Mart, u znak sećanja  na dva “njujorška” događaja. A 8. mart prve su obeležavale Nemačka, Švajcarska, Danska i Austrija, i to naredne 1911. godine.

Malo istočnije, revolucionarka Aleksandra Mihajlovna Kolontaj, poznata kao prva ministarka, nagovorila je Lenjina nakon Oktobarske revolucije da 8. mart proglasi državnim praznikom i da se slavi kao dan herojstva radnica. Ubrzo, i ostale socijalističke zemlje sledile su primer SSSR-a, a među njima i Jugoslavija. 

Zato je 8. mart počeo da se, na Zapadu, povezuje sa socijalizmom i komunizmom, pa su mnoge države prestale da ga obeležavaju u prvoj polovoni 20. veka. Međutim, s feminističkim pokretima i novom levicom šezdesetih i sedamdesetih godina praznik je reafirmisan. UN su zvanično proglasile 8. mart Danom žena 1975. godine.

Nažalost, borba za ravnopravnost sa muškarcima na poslu traje i danas, više od 160 godina nakon prvih zahteva i demonstracija. Jer su žene i dalje, u većini slučajeva, manje plaćene za jednako obavljen posao, i ređe dospevaju na rukovodeće pozicije. Prema istraživanju konsultantske kuće Delloite Global za 2021. godinu – tek svaki dvadeseti generalni direktor je žena.

Čak do 1984. sve žene u Evropi nisu imale pravo glasa
 

Žene su stekle biračko pravo najpre u Finskoj 1906. godine, u Norveškoj 1913, u Velikoj Britaniji 1918, u Nemačkoj 1919, SAD 1920, u Francuskoj 1944. U Švajcarskoj žene nisu imale pravo glasa do 1971, a u Portugalu do 1974. Poslednja zemlja u Evropi koja je pravo glasa dala ženama je Lihtenštajn – tek 1. jula 1984. godine, i to malom većinom na referendumu (za muškarce) od 51,3 odsto.

 Žene u našoj zemlji dobile su formalno pravo glasa 1945. godine, iako im Ustavom to nije bilo uskraćeno ni između dva rata. Ustav je, naime, predviđao da izborni zakon, prilikom raspisivanja izbora, reguliše pravo glasa žena, ali svaki put kad su raspisivani izbori – zakon, ipak, nije predviđao tu mogućnost ženama.    
 

Organizavanje naših žena – u korak sa svetom
 

I na našim prostorima postojala su, pre Prvog svetskog rata, feministička udruženja, poput Srpskog narodnog ženskog saveza iz 1906 (1929. preimenovan u Jugoslovenski ženski savez).

Vrlo brzo nakon ujedinjenja, stvoren je Sekretarijat žena socijalista (komunista), doduše kao deo Socijalističke radničke partije, s važnom ulogom u agitaciji i organizovanju žena, naročito kasnije za antifašističku borbu. U aprilu 1919. stvoreno je Društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava u Beogradu (kasnije promenilo ime u Ženski pokret), zatim je grupa mladih intelektualki 1927. godine osnovala  Žensku stranku, koja se snažnije i glasnije zalagala za pravo glasa, ali je njen rad bio zaustavljen kada je kralj zaveo dikataturu. Iste, 1927. godine formirano je Udruženje univerzitetski obrazovanih žena koje se zalagalo za promene u građanskom pravu i za pravedniji pristup kad je u pitanju profesionalno napredovanje. Između dva rata formiran je Ženski pokret, a partije poput Samostalne demokratske stranke i komunističke organizuju svoje ženske sekcije. Bilo ih je, naravno, još… Sva ta udruženja organizovala su zborove, tečajeve, okupljanja na kojima se govorilo o  položaju žena i neophodnosti da imaju pravo glasa, a radilo se na podizanju svesti da treba više da se uključe u društvene i političke tokove.

Iako nema konkretnih podataka, prema procenama, više od dva miliona žena učestvovalo je u antifašističkoj borbi, a Jugoslavija je u ratu izgubila oko 600.000 žena. Ustavom FNRJ iz 1946. žene su postale formalno ravnopravne u svim oblastima “državnog, privrednog i društveno-političkog života”.
 

Borba i dalje traje - u Saudijskoj Arabiji žene mogu da voze tek od 2018.
 

Nažalost, borba za ravnopravnost žena širom sveta i dalje traje.

Na primer, žene u Saudijskoj Arabiji su se tek 2018. godine izborile za to da mogu da voze automobile, a mnoge su zbog protesta za vozačku dozvolu završavale u zatvoru. U toj zemlji i dalje su daleko od jednakosti s muškarcima, a nije jedina. Brojna su patrijarhalna društva gde žena nije zauzela ni formalno,  ni suštinski mesto koje je pripada u 21 veku.
 

Prva predsednica SAD bila – onoliko koliko traje kolonoskopija
 

Nije sve tako idealno ni za žene u zapadnim, demokratskijim društvima. Na primer, SAD su tek 2021. godine, u 250 godina dugoj istoriji, postavile ženu za potpredsednicu SAD. To je postala Kamala Haris koja je istovremeno i prva žena tamne puti na tako visokoj državničkoj poziciji u SAD.

Kamala Haris je, čak, bila i prva predsednica u istoriji te zemlje i to sat i 25 minuta. Naime, predsednik Džozef Bajden je nedavno na svoju potpredsednicu preneo ovlašćenja dok je išao pod anesteziju tokom rutinske kolonoskopije.
 

Najmlađa premijerka i tinejdžerka na čelu Vlade
 

Ali okrenimo se i dobrim primerima. Najmlađa predsednica Vlade je finska premijerka Sana Marin, koja je to postala 2019. godine, u svojoj 34. godini. Njenu koalicionu vladu čini pet stranaka, a na čelu svih su  - žene.

Finska, koja je pionir ravnopravnosti kada je u pitanju glasačko pravo, ima parlament od 200 članova koji trenutno čine 109 poslanika i 91 poslanica. Dakle, 45,5 odsto poslanika su žene.

Finska je otišla i korak dalje. Premijerka je uoči Svetskog dana devojčica dozvolila jednoj tinejdžerki da na dan preuzme njenu funkciju.

Ava Murto je tako sa 16 godina “stala na čelo Vlade”. Tog dana imala je, kao premijerka, sastanke s političarima s kojima je razgovarala i o pravima žena, naročito u savremeno doba i u svetu tehnologija. Njen “mandat” je bio deo svetske kampanje promovisanja prava devojčica, kada političarke, koje se na to odluče, jedan svoj dan na poslu prepuste devojčicama. Premijerka je bila do sada samo Ava.
 

Da li smo borbu za jednakost zamenile za poklon i cvet?
 

Mnoge žene će se zapitati da li smo borbu za jednakost zamenile za cvet ili poklon. I treba li loše da se osećamo zbog toga? Taj jedan dan u godini simbol je odvažnog istorijskog koraka, borbe koja nije donela jednakost kakvu želimo, ali koja je imala svoja nemerljivo važna civilizacijska dostignuća. I zato, ne treba ga zanemariti ni u jednom trenutku. I zbog prošlosti i zbog obespravljenih žena sadašnjosti. I zbog sećanja na Klaru, na prve demonstrantkinje-radnice  te 1857. godine, ali i zbog uspomena na lica naših majki kada smo im nosili narcise i visibabe i njihove portrete oivičene srcima na papiru… Kada smo im recitovali najlepše stihove: “U srcu moje mame i moje srce kuca…”

Zbog tog osmeha, radosti na licu, ponosa – iznenadite vaše mame, tetke, bake, devojke, supruge ili   partnerke. Učinite da se i ovog dana osete posebnom, ali i delom jednog snažnog svetskog talasa. I, naravno, dignite glas za njih i protestujte pred svakom nepravdom nad ženama.
 

Kako ih obradovati? Imamo za vas pregršt ideja
 

Cvet, parfem, neki zanimljiv detalj, komad garderobe, preparat ili aparat za negu koji već dugo želi… Bar to danas nije teško naći.

Malo je žena koje ne vole da se šminkaju, tako da je dobra šminka uvek i dobar poklon. Pogledajte nešto novo – kvalitetnu liniju kozmetičkih proizvoda brenda YaEmina, tu ćete sigurno nešto zanimljivo pronaći. I ne samo to – u Shoppster ponudi naći ćete brojne brendove kvalitetne šminke i aparata i preparata za negu lica i kože.

Ukoliko je dama zaljubljenik u svoju kosu (a koja nije) iznenadite je nekim dobrim i revitalizujućim  pakovanjem  ili – što da ne – nekim stajlerom ili električnom četkom za oblikovanje kose, tako da svakog dana bude brzo i jednostavno sređena i zadovoljna sobom. I to bez trčanja kod frizera i uklapanja u njegove slobodne termine.

Ukoliko neko ima problema sa cirkulacijom i bolove, a uz to mu otiču stopala i članci, naša preporuka je Medisana masažer venio ultra koji povećava protok krvi u donjim udovima, čime se smanjuje rizik od duboke venske tromboze. Idealan poklon za naše bake, naročito jer umanjuje bol pri hodanju.