Svetski dan televizije – od pokretnih slika do globalnog fenomena

Vreme koje vam je potrebno za čitanje ovog teksta je 9 minuta

Potreban vam je novi televizor? Sada je pravo vreme za kupovinu, popusti su veoma česti, a dijagonale ekrana vas mame pristojnim cenama. Ako već ne možete uživo, onda pratite Svetsko prvenstvo u fudbalu na najboljem mogućem ekranu!

Kada i zašto je proglašen Svetski dan televizije?

Generalna skupština UN je 1996. godine Rezolucijom proglasila 21. novembar za Svetski dan televizije. Naime, tog dana u sedištu UN održan je prvi Svetski televizijski forum na kojem su medijske ličnosti govorile o porastu uticaja televizije na moderno društvo i potrebi veće međusobne saradnje. Iako napisan pre gotovo tri decenije, ideje i namere iz ovog proglasa aktuelne su i danas. Poštovanjem načela saradnje u pogledu informisanja i razmena informacija, ovaj medij danas utiče na svakodnevnicu i saznanja svakog od nas, gotovo u istom trenutku, gde god da se nalazimo. „Pozivaju se sve države članice da obrate pažnju na Svetski dan televizije tako što će učestvovati u globalnoj razmeni programa, sa akcentom na, između ostalog, tema poput mira, sigurnosti, društvenog i privrednog razvoja i poboljšanja kulturne razmene“, piše između ostalog u pomenutoj preporuci Ujedinjenih nacija.

Od te, 1996. godine, televizija slavi svoj praznik. Iako se savremena mlada generacija pita: „Ko još gleda televiziju?” – činjenice govore da i danas čak 85 odsto Evropljana bar tri i po sata dnevno provede upravo preko puta svojih „malih ekrana”.

Put televizije od pronalaska do komercijale

Inače, prvi televizor je izmišljen 1927. godine, a 21-godišnji pronalazač bio je Filo Tejlor Farnsvort. Njegova ideja je bila da snimi pokretne slike, prenese ih u kod, a zatim premesti slike duž radio talasa na različite uređaje. Samo godinu dana kasnije - 1928. televizija je realizovala prvi prenos. Međutim, tek 1938. godine televizori su postali komercijalno dostupni.

U to vreme, televizori u kući bili su retki. Čak i deceniju kasnije, 1949. samo oko milion američkih domaćinstava posedovalo je TV. Cena jednog aparata nije bila jeftina. Najskuplji set na tržištu u to vreme koštao je čak 1.295 dolara. To bi danas iznosilo oko 14.000 dolara! Do 1969. broj domaćinstava sa televizorima je naglo porastao na neverovatnih 44 miliona. Broj TV stanica u tom periodu popeo se sa 69 na 566. Danas skoro 96% svih domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama ima najmanje jedan televizor. Međutim, TV nije samo američki fenomen. Širom sveta ljudi rado gledaju TV program, pa se procenjuje da 1,63 milijardi ljudi ima televizor u svom domu. Iako je broj televizija drastično porastao, razlozi za gledanje se nisu mnogo promenili. Ljudi i dalje TV doživaljvaju kao način da dobiju vesti, opuste se ili pobegnu od stvarnosti. Mnogima televizija dođe i kao dodatni servis putem kojeg mogu da saznaju važne informacije i dodatno se obrazuju.

Televizija u Jugoslaviji
Video killed the Radio star?

U Jugoslaviji televizija je zaživela 23. avgusta 1953. godine. Tada je počelo emitovanje programa iz studija na Sajmu. Otvaranje Televizije Beograd najavila je spikerka Radio Beograda Olivera Živković, a potom je pozorišna glumica Olga Nađ najavila emisije koje će se emitovati u okviru programa.

"Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje svoj eksperimentalni program. Danas gledate našu prvu emisiju. Za vreme Beogradskog sajma imaćete prilike da redovno pratite emisije našeg probnog programa. Program ćemo emitovati od 20 časova do 23 časa", rečeno je tada u najavi. Ostalo je istorija.

Emitovan je i prvi televizijski dnevnik, a voditelj je bio čuveni Mića Orlović. Na tom projektu bilo je angažovano 150 ljudi, a postojala su i jedna reportažna kola sa tri kamere i četiri filmske kamere od kojih nijedna nije bila tonska. Signal za sliku emitovan je iz studija na Sajmu u Beogradu, jedinom objektu u većem delu Evrope tada namenski građenom za televizijsku stanicu. Prema podacima Javnog servisa, u to vreme Televizija Beograd imala je tročasovni program. Snimci iz sveta stizali su dan kasnije na filmskim trakama, vozom ili avionom. U prvo vreme program se emitovao uživo, iz studija, ili posredstvom reportažnih kola sa mesta događaja. Televizija Beograd potom nabavlja magnetoskope i tonske filmske kamere, i postepeno se potiskuje isključivo "živa televizija", a preovlađuju emisije snimljene na traci. Na javnim mestima u Beogradu je tada bilo svega 80 televizora i samo 36 u stanovima. Ljudi su bili fascinirani novom tehnologijom i u šali se domunđavali da je televizor „kutija u kojoj žive mali ljudi“.

Sletanje na mesec na jedinom TV-u u komšiluku

O tome kakva je bila atmosfera u našoj zemlji, opisuje detaljno Lana Bastašić u zbirci priča „Mliječni zubi“, gde navodi kako su ljudi u jednom selu u Bosni, na jedinom televizoru koji je postojao u komšiluku, gledali sletanje na mesec u julu 1969. godine: „Dečak stoji u dvorištu, i gleda u nebo. Gore je bledi mesec. Rekli su mu da je tamo čovek. Dečak ne vidi ništa. Hteo bi da gleda televizijski prenos, ali je previše ljudi u kući. Otac je njega i brata isterao napolje: ’Evo vam meseca gore, pa ga gledajte kol’ko vam volja’, rekao im je. Sve i da im je dozvoljeno, teško da bi uspeli da uđu u kuću od tolikih cipela. Celo selo se izulo na njihovom pragu... Otac je bio ponosan, jer je jedini imao televizor. Grlio je goste kako su ulazili i izuvali se, kao da je Apolo 11 sleteo njemu u kuću...“

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, broj domaćinstava u kojima je televizor zauzeo počasno mesto u kući rastao je neverovatnom progresijom. Danas, nakon 69 godina, sve se promenilo. Gotovo da nema stana ili kuće u Srbiji u kojoj neko ne gleda televizor. Pritom, istraživanja pokazuju da kada je u pitanju dnevno informisanje građana, televizija i dalje dominira. Prema istraživanju koje je sproveo IPSOS, u Srbiji se preko televizije informiše 82% odsto publike, u Crnoj Gori 86%, Albaniji 84% i u Severnoj Makedoniji 87%. Interesantan podatak je i da je tokom epidemije virusa korona, televizija kod nas i u regionu dobila još više na značaju. Tome je doprinela činjenica da su vlade i zdravstvene institucije organizovale svakodnevne pres konferencije sa najnovijim informacijama, koje su emitovane upravo preko televizije, te je ona dodatno dobila poverenje građana.

I u svetu korona je televiziju dodatno istakla. Direktno obraćanje britanskog premijera Borisa Džonsona kojim građane poziva da ostanu kod kuće, najgledaniji je prenos u istoriji britanske televizije. Prema Rojtersovom izveštaju za 2020. godinu, prenos je direktno pratilo 27 miliona gledalaca, ne računajući one koji su program pratili preko striming servisa. Interesantan je i zaključak analize Centra za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka da što su stariji gledaoci, to su skloniji tome da kao primarni izvor svakodnevnog informisanja koriste upravo televiziju.

Samsung Art Frame

„Izgleda divno i dok isključen visi na zidu. A umetnost na njemu izgleda izuzetno realno." Više boja, više stilova, više tebe. PRILAGODLJIVI RAM Uživaj u dve moguće opcije rama. Moderan ram postoji u beloj boji, boji tikovine ili braon boji, a novi Bevel ram sa oborenim ivicama postoji u beloj i cigla crvenoj boji. Zahvaljujući magnetima za postavljanje, okviri se lako menjaju ukoliko se želi druga boja, stil, ili prema trenutnom raspoloženju.

TV kao ram za umetnost

Šta je zapravo Smart TV?

Smart TV je televizor koji ima mogućnost povezivanja na internet, i koji poseduje operativni sistem i sopstveni servis za različite aplikacije, pa vam omogućeno da možete da gledate brojne dodatne sadržaje pored redovnog programa.

On se povezuje na internet kako bi pristupio online uslugama kao sto su video-striming, društvene mreže ili surfovanje internetom. Povezivanje je lako, samo vam treba dobra internet konekcija i daljinski upravljač. Pored toga, Smart televizor možete povezati sa vašim pametnim telefonom, tabletom ili laptopom za gledanje fotografija na velikom ekranu. Ono što Smart televizore izdvaja od drugih je pristupanje aplikacijama koje svi Smart televizori imaju, a to je sadržaj koji je svakog dana sve veći. U ponudi su YouTube, Netflix, Hulu, HBO, ali i društvene mreže kao što su Facebook ili Twitter, koji dobijaju drugu dimenziju na velikom ekranu.

LED TV, OLED TV i QLED TV: U čemu je razlika?

Evo šta u stvari ove skraćenice znače:

LED = Light-emitting diode

OLED = Organic light-emitting diode

OLED tehnologija se u osnovi razlikuje od LED tehnologije kod većine televizora i računarskih monitora sa ravnim ekranom. Kod OLED ekrana svaki piksel je sposoban da generiše svoje svetlo, pa samim tim bi trebalo da znači i visoku preciznost. Ovo im omogućava da "isključe" piksele i postignu savršenu crnu boju. Poređenja radi, svi LED ekrani zahtevaju pozadinsko osvetljenje, od najjeftinijih do vrhunskih. Međutim, način primene pozadinskog osvetljenja se veoma razlikuje, pa je zato i cena različita kod raznoraznih modela.

Sa druge strane, QLED se odnosi na "quantum dot film". To je, u suštini, LCD LED tip televizora, a obične LED lampice daju pozadinsko osvetljenje. To osvetljenje mora da prođe kroz sloj "kvantnih tačaka", (quantum dots), pa se tako osvetljenost i reprodukcija boja poboljšavaju. Odnos kontrasta (contrast ratio) je razlika između najsjajnije bele i najtamnije crne boje koju ekran može da proizvede. Mnogi ovo smatraju jednim od najvažnijih aspekata kvaliteta slike. Budući da OLED displeji mogu da isključe svoje piksele tako da se ne stvara svetlost, oni (teoretski) imaju beskonačan odnos kontrasta. Ovo ih takođe čini savršenim za mračne bioskopske prostorije, gde su duboke tamne boje mnogo važnije od svetlih delova slike. Dakle, dobre strane kod QLED ekrana su toplina boja, jačina osvetljenosti i hirurška preciznost slike. Dobre strane OLED ekrana su realističnost slike, dobar i tečan odziv, ali i ugao gledanja.

Za koji se televizor odlučiti?

Koji televizor izabrati je jedan od najtežih izbora kada se odlučimo za kupovinu novog televizora. Tehnologija svakim danom napreduje, a ponuda televizora svakim danom raste. Veličina ekrana i rezolucija su samo neke od karakteristika koje morate uzeti u obzir pre kupovine.

Veličina ekrana

Dijagonala televizora je najvažnija specifikacija! Nema ništa gore od žaljenja što ste kupili premali televizor! Definitivno vredi uz TV - što veći to bolje! (sa retkim izuzecima)

Dijagonala televizora se meri u inčima (1 "= 2,54 cm). Na tržištu postoji širok spektar veličina televizora od 24 inča do velikih 100 inča. I iako što je veći to bolje, važno je da se uskladi sa veličinom sobe. Ako koristite TV u spavaćoj sobi, računajte na to da je TV veoma svetao, što je posebno vidljivo noću i kada su ostala svetla u sobi ugašena. To znači da će biti veoma teško spavati uz preveliki TV. U svim ostalim slučajevima uvek je bolje izabrati veći televizor, ali u skladu sa sledećim smernicama.

Nekada, kada smo kupovali starije tipove televizora važilo je pravilo da rastojanje prostora za sedenje od televizora treba da bude najmanje 2 do 3 puta veće od visine samog televizora. Danas, kada 4K - UHD televizori postanu standard, za njih važi drugačije pravilo: minimalna udaljenost gledanja treba da bude 1,5 puta veća od visine televizora. To znači da želite da postavite najveći mogući TV u dnevnu sobu. Dakle, televizori od 55" i veći su idealni za dnevne sobe i veće prostore; manji televizor stavite u spavaću ili dečiju sobu - najčešće kupci biraju televizore od 43".

Full HD ili 4K TV?

Pored veličine ekrana, rezolucija televizora je takođe izuzetno važna. Donedavno, Full HD televizori su bili standardni. Njihova rezolucija od 1920k1080 piksela pruža odličan kvalitet slike, a većina današnjeg sadržaja je upravo ta rezolucija. Međutim, u poslednjih godinu dana, 4K ili Ultra HD televizori su postali dominantni na tržištu sa svojom rezolucijom koja je čak 4 puta veća od klasičnih Full HD televizora.

Nedavno je 4K sadržaj brzo rastao, pa izaberite 4K TV ako želite da gledate Blu-Rai filmove, igrate Playstation 5 igrice u 4K ili gledate filmove i serije visoke definicije putem aplikacija za strimovanje na TV-u kao što su Netflix, Prime Video ili HBO. Važno je napomenuti da za korišćenje aplikacija za striming morate odabrati TV sa funkcijom Smart TV, ali morate imati i brz pristup internetu - minimalnu brzinu internet veze od 20 Mbps. Shoppster vam nudi priliku da izaberete televizore različitih performansi, u zavisnosti od toga da li želite smart uređaj, preko kojeg možete gledati YouTube i dostupne striming servise, ili ste pak za običnu varijantu. U ponudi su različite veličine ekrana, od 32’’ pa preko 65’’. Što se tiče brendova, tu su Samsung televizori, Sharp televizori, Hisense televizori, Vox televizori, LG televizori i mnogi drugi, da unesu živahne boje i kvalitetan zvuk u prostorije vašeg doma.