Tranzicija i nacionalna kultura: Ogledi iz društveno-ekonomske antropologije - Radovan Pejanović

„Popravljanje društva treba početi od popravljanja ljudi, a popravljanje ljudi – od usavršavanja sebe samog“, kaže veliki drevni kineski mudrac Konfučije, još oko 500 godine pre nove ere. Pri tome, usavršavanje podrazumeva obrazovanje, koje treba pravilno da orijentiše čoveka na životnom putu. Obrazovanost čoveka treba da rezultira u njegovom promišljenom delovanju. Paralelno sa tim u modernom društvu ide izgradnja institucija demokratskog društva, koje su nezavisne i autoritativne. Ovo je formula uspešnosti svih društvenih transformacija, pa i naše tranzicije, koja se „zaglavila“ i tako neuspešna ostavila višestruke negativne posledice. Uzroci neuspešnosti tranzicije su mnogobrojni, ali je nacionalna kultura svakako jedan od ključnih faktora, kome treba posvetiti posebnu pažnju, što ovom knjigom i činimo.
Ova knjiga bavi se izazovima tranzicije u uslovima naše postojeće nacionalne kulture. Opšta hipoteza, koja se kao „crvena nit“ provlači u ovom istraživanju, jeste da je tranzicija – njen tok, metode i uspeh, kao veliki društveni projekat – uslovljena nacionalnom kulturom date zemlje, njenim „socijalnim genotipom“. Drugim rečima, od nivoa nacionalne kulture, od njenog karaktera i osobina, zavisi uspešnost ili neuspešnost tranzicionih reformi.
R. P.

Karakteristike

• Težina: 0.4 kg
• Dimenzije: 135 × 225 × 3 cm
• Godina izdanja: 2015
• Pismo: latinica
• Povez: mek
• Broj stranica: 252

O autoru

Dr Radovan V. Pejanović rođen je u Bačkom Dobrom Polju, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Vrbasu (1970), a Ekonomski fakultet u Beogradu (1974). Magistrirao je (1977) i doktorirao (1981), takođe na Univerzitetu u Beogradu. Zaposlio se na Univerzitetu u Novom Sadu (1975), prvo na Pravnom, a potom (1980) na Poljoprivrednom fakultetu, kao asistent na predmetu Politička ekonomija. Držao je nastavu iz ekonomije i na Prirodno-matematičkom (1980-1985), kao i na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu (2002-2006). Prošao je izbore i reizbore u sva zvanja (od asistenta, preko docenta, vanrednog profesora do redovnog profesora). Za redovnog profesora izabran je 1997. godine, za naučnu oblast ekonomija (i agrarna ekonomija). Boravio je na stručnim usavršavanjima i studijskim putovanjima na univerzitetima u inostranstvu: jednogodišnja specijalizacija u Rusiji; studijske posete: Vroclavu, Njitri, Haleu, Gedeleu, Segedinu i Budimpešti; stručna putovanja: Modena, Beč, Solun i Atina, Hanover i Berlin, Temišvar, Moskva, Tripoli, Njitra, Vageningen, Rijeka i Pula, Brisel, Istanbul, Bat. Do sada je objavio (samostalno ili kao koautor) preko 500 bibliografskih referenci (udžbenika, monografija, naučnih i stručnih radova, saopštenja, studija, projekata, prikaza, bibliografija, recenzija, članaka, intervjua). Objavio je 27 knjiga, od čega 11 monografija i 16 udžbenika. Jednu monografiju (Ekonomija i agrar) posvetio je „svome učitelju” akademiku prof. dr Ivanu Maksimoviću. Bio je šef Katedre na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, gde je rukovodilac Centra za ruralni razvoj. Bio je prodekan Fakulteta za finansije (u dva mandata). Član je Naučnog društva ekonomista Srbije, član predsedništva i predsednik Asocijacije agrarnih ekonomista Balkana, član Antropološkog društva Srbije, član Matice srpske i drugih organizacija i institucija. Glavni i odgovorni urednik je časopisa „Agroekonomika”, predsednik izdavačkog saveta časopisa „Savremena poljoprivreda”, član redakcije časopisa: „Letopis naučnih radova”, „Ekonomika poljoprivrede”, „Ekonomski vidici” i „Poslovna politika”. Član je izdavačkog saveta međunarodnog časopisa „International Journal of Sustainable Economies Management”. Saradnik je (i koordinator) u nekoliko nacionalnih i međunarodnih (Tempus) projekata. Član je i velikog broja organizacionih, naučnih i programskih odbora, kao i radnih grupa, komisija, ekspertskih timova i sl. Sudski je veštak za ekonomsko-finansijsku oblast, ovlašćeni računovođa, revizor i procenitelj. Učesnik je velikog broja nacionalnih i međunarodnih kongresa i studijskih putovanja u inostranstvu. Prorektor je za finansije Univerziteta u Novom Sadu (u drugom mandatu). Bio je predsednik Upravnog odbora Instituta ZP – Zemun Polje, član je Upravnog odbora Regionalne privredne komore – Novi Sad, potpredsednik Upravnog odbora lista „Poljoprivrednik”, član je Izvršnog odbora AKUD „Sonja Marinković”, predsednik je Upravnog odbora Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu, zamenik je predsednika Odbora za kapitalne investicije i član Odbora za finansije Univerziteta. Član je Radne grupe Vlade Republike Srbije za praćenje realizacije projekta „Južni tok”. Bio je zamenik predsednika Saveta Univerziteta i član je Veća društveno-ekonomskih nauka. Član je Senata Univerziteta i KONUS-a. Redovni je član Akademije IMA (Međuna rodne menadžerske akademije). Član je Saveta eksperata Uneska katedre za preduzetništvo Univerziteta u Novom Sadu. Bio je rukovodilac eksperata u izradi strateških dokumenata (studija): „Master plan održivog razvoja Fruške gore 2012-2022” i „Regionalni prostorni plan AP Vojvodine”. Predsednik je komisije „Najbolji u agrobiznisu” Novosadskog sajma. Bavi se nastavnim radom, naučnoistraživačkim radom i konsultantskim uslugama iz oblasti ekonomije, finansija, investicija, strateškog planiranja, revizije, agrarne ekonomije, ruralnog razvoja, agroturizma, menadžmenta, privatizacije, preduzetništva. Mentor je većeg broja diplomskih, magistarskih, master radova i doktorskih disertacija. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada za 2010. godinu (za naučnu, nastavnu, stručnu i društvenu aktivnost), kao i povelje „Kapetan Miša Anastasijević” za 2011. godinu (za najbolji projekat i podsticanje preduzetništva). Knjiga „Uvod u metodologiju ekonomskih nauka” proglašena mu je knjigom godine za 2010. godinu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Dobitnik je i velikog broja plaketa, zahvalnica, povelja, sertifikata itd. Sa porodicom živi i radi u Novom Sadu.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.