Erotski fenomen - Žan Lik Marion
Žan-Lik Marion je u postjugoslovenskom, srpskom jezičko-kulturnom prostoru još uvek neprevođeni autor, koji je, međutim, širom sveta sebi napravio izuzetno ime u nauci, što se može zaključiti po desetinama prevoda njegovih dela na najkorišćenije kulturne jezike današnjice. Marion je filosof i teolog koji širinu tematskog spektra problema kojima se bavi ne „plaća“ uprošćavanjem i pojednostavljivanjem; naprotiv, odlikuju ga neobična prepoznatljiva prodornost mišljenja, koja je praćena jasnoćom izraza. U delu Erotski fenomen Marion se ne bavi samo jednim posebnim antropološkim fenomenom, već prevashodno nastupa s ingenioznom, prema novovekovnoj metafizici kritički intoniranom tezom, shodno kojoj je tzv. „erotska diferencija“ kudikamo primerenije ishodište promišljanja čoveka i stvarnosti od ontološke, odnosno saznajne. Marionovo glavno istorijskofilosofsko ishodište predstavlja kritika kartezijanstva, koja originalno i domišljato uočava nedostatke kako u promišljanju telesnosti, tako i u konceptualizaciji svesti.
Karakteristike
- Težina: 0.45 kg
- Dimenzije: 135 × 205 × 3 cm
- Godina izdanja: 2015
- Pismo: latinica
- Povez: tvrd
- Broj stranica: 244
O autoru
Žan-Lik Marion (Jean-Luc Marion, 1946), član Francuske akademije, počasni profesor Univerziteta Pariz-Sorbona, profesor na Univerzitetu u Čikagu i šef Dominikanske katedre „Dibarl” na Katoličkom univerzitetu u Parizu. Njegova najvažnija dela su: Sur l’ontologie grise de Descartes, 1975. (O Dekartovoj sivoj ontologiji), L’Idole et la distance, 1977. (Idol i distancija), Dieu sans l’être, 1982. (Bog bez bića), Prolégomènes à la charité, 1986. (Prolegomene dobročinstvu), Sur le prisme métaphysique de Descartes, 1986. (Kroz Dekartovu metafizičku prizmu), Réduction et donation. Recherches sur Husserl, Heidegger et la phénoménologie, 1989. (Redukcija i datost. Istraživanja o Huserlu, Hajdegeru i fenomenologiji), Questions cartésiennes (Kartezijanska pitanja): 1. Méthode et métaphysique, 1991. (Metoda i metafizika), 2. L’ego et Dieu 2002. (Ego i Bog), Sur la théologie blanche de Descartes, 1991. (O Dekartovoj beloj teologiji), Étant donné. Essai d’une phénoménologie de la donation, 1997. (Bivanje datim. Ogled o fenomenologiji datosti), De surcroît, Études sur les phénomènes saturés, 2001. (Još više. Ogled o zasićenim fenomenima), Le Visible et le révélé, 2005. (Vidljivo i otkrovenjsko), Au lieu de soi, l‘approche de saint Augustin, 2008. (Umesto sebe, pristup Svetog Avgustina), Certitudes négatives, 2010. (Negativne izvesnosti), Sur la pensée passive de Descartes, 2013. (O Dekartovoj pasivnoj misli).
Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.