Srpska kritička poezija - Mirko Magarašević

Kritička svest je potreba za modernim. Izoštrena svest kao izraz pesničkog senzibiliteta. Strasno i svesno traženje modernog svim energijama i moćima pesničkog jezika. Otkrivanje novog u starom i onog što može biti i biva večito u prolaznom. Modernost poezije uvek je nešto više od onoga što od nje očekujemo u datom vremenu. Povišena kritička svest trebalo bi da obezbedi određen stupanj modernosti poezije, kao što bi snižena, nužno, morala da vodi ka nižem, manje modernom pesničkom izrazu.
Poezija je čuvarka jezika i kulturnog osvešćenja. Bez poezije bi jezik kao medijum kulture bio uprošćen, sveden na proste verbalne formule, političke parole, jezičke poštapalice, demagoške fraze, udaljavanje od smisla! Društvo u kome opada uloga poezije postaje društvo niske kulture, društvo u kom vladaju lake jezičke forme, uzrečice i ograničenost vidova međuljudskih razmena emotivnih i duhovnih vrednosti. U takvim društvima probuđena kritička svest izoštrava jezičke naboje pesme, čini pesmu sposobnijom da iskaže više.
Mirko Magarašević

Karakteristike

• Težina: 0.7 kg
• Dimenzije: 135 × 225 × 3 cm
• Godina izdanja: 2013
• Pismo: ćirilica
• Povez: mek
• Broj stranica: 350

O autoru

Mirko Magarašević, pesnik, esejista, književni kritičar, putopisac, pokretač književnih inicijativa i prevodilac, do sada je objavio 14 knjiga pesama i 7 knjiga eseja (Znaci duha podneblja, 1979; Hadrijan Margerite Jursenar, 1988; Svetlosti književnosti, 1991; Pesnik Dositej, 1992; Pesničko pamćenje, 1993; Evropski pesnici, 2010. i biografsku studiju u formi portretnih eseja o Jovanu Hristiću Jovan Hristić, izbliza, 2010). Pokrenuo je 1995. Udruženje „Isidora Sekulić“ i u skladu s tom delatnošću uređuje književni časopis Isidorijana. Stalnu rubriku društveno-moralističkih eseja pod naslovom „Vruće teme“ piše po pozivu za beogradski Književni list. Do sada izabrao i priredio: Pesme T. S. Eliota, 1977; Tajne feniksa (eseje) D. H. Lorensa, 1977; Priče i novele A. P. Čehova u više izdanja 1977–1986; Izabrane pesme Desanke Maksimović, 1987; Vizije Beograda, 2007 (sa B. Strugarom), kao i izbor putopisa Jovana Dučića Sa Mediterana, 2009. Prevodio i/ili tumačio poeziju Homera, Dantea, Šekspira, Bodlera, Laforga, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, Sen-Džon Persa, A. Rouzenberga, V. H. Odna, S. Spendera, B. Pasternaka, R. S. Tomasa, Oktavija Paza, Zbignjeva Herberta, Česlava Miloša, Robera Martoa, Teda Hjuza i B. Patena. Baveći se srpskom poezijom, do sada je detaljnije pisao o Dositeju Obradoviću, Steriji, Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Momčilu Nastasijeviću, Tinu Ujeviću, Stanislavu Vinaveru, Desanki Maksimović, M. Pavloviću, J. Hristiću, LJ. Simoviću, M. Danojliću... i priprema Antologiju srpske urbane poezije. Vodi decenijsku Anketu o srpskoj poeziji i kritici poezije od 1970. do danas.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.