Teorija komunikativnog delovanja I,II - Jirgen Habermas

Habermasova dvotomna Teorija komunikativnog delovanja, čiji se prevod (Đinđić, Milović, Filipović), nakon nekoliko decenija čekanja, konačno pojavljuje pred srpskim čitaocima, predstavlja ne samo najpoznatije delo jednog od najvećih društvenih teoretičara XX veka, već ujedno i opus magnum savremene socijalne misli, koji je i dalje nezaobilazan međaš u savremenoj teoriji. U ovom ambicioznom, tematski i metodološki razgranatom delu, autor se suočava sa najznačajnijim teoretičarima društva (Veber, Mid, Dirkem, Marks, Parsons, Alfred Šic, Horkhajmer, Adorno…) – i to ne samo da bi bilansirao njihove domete, već i da bi ono što je prema njegovom shvatanju upotrebljivo iskoristio za svoju tezu o komunikativnom delovanju, kao srži simboličke reprodukcije društva, što je ujedno na konceptualnom nivou najkrupnija i najdalekosežnija inovacija koju Habermas ovde nudi.

Karakteristike

• Težina: 1.5 kg
• Dimenzije: 135 × 205 × 3 cm
• Godina izdanja: 2017
• Pismo: latinica
• Povez: tvrd
• Broj stranica: 994

O autoru

Jirgen Habermas (nem. Jürgen Habermas; Diseldorf, 18. jun 1929) je nemački filozof i društveni teoretičar. Posle odrastanja u nacističkom periodu Habermas se zainteresovao za politiku zbog Nirnberškog procesa i posleratnog širenja istine o koncentracionim logorima. Studiranju su ga privukli Adorno (1903 — 1969) i Horkhajmer (1895 — 1975). Postao je najvažniji predstavnik druge generacije Frankfurtske škole kritičke teorije. Habermas se bavi velikim brojem problema: epistemologijom, dinamikom razvijenog kapitalizma, prirodom racionalnosti, kao i odnosom između nauke o društvu i filozofije. Tokom sedamdesetih godina odbacuje ortodoksni marksizam i razvija kritičku teoriju komunikativne akcije. Oblast rada: socijalna filozofija, pripadnik tzv. Frankfurtskog kruga. Školska sprema: dr filozofije, Bon, 1954. Zaposlenje: profesor univerziteta: Hajdelberg (1961-1964); Frankfurt na Majni (1964-1971. i 1983-1994); direktor Maks-Plank instituta (1971-1983). Urednički rad: Praxis, član redakcijskog saveta Priznanja i nagrade: počasni doktor Univerziteta u Minhenu i Frankfurtu; Hegel-Preis (1973); Sigmund Freud-Preis (1976); Adorno-Preis (1980) Jedan od njegovih doktoranata bio je i potonji srpski političar Zoran Đinđić. Njegova najznačajnija dela su: Teorija i praksa, (1974) Кa racionalnom društvu, (1970) Teorija komunikativnog delanja, (1984, 1988).

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.