Antogija srpske erotske poezije - Mirko Magaraševič

Poetika erotskog kao visok stvaralački izazov poznata je još od začetka Homerovog epa (erotizam lepe Jelene, Kirke, Kalipso) i doba Arhiloha, lirske pesnikinje Safo i Alkeja do Ovidijeve Ljubavne veštine i Katulovih Carmina, od Vijona i francuskih pesnika 17. veka, do već moderno razuzdane erotske poezije (Bodler, Delvo) i urbano utančane (Laforg, T. S. Eliot), ili vrhunskog senzibiliteta u prepoznavanju arhajske erotike (Ezra Paund, Sen-Džon Pers, Rober Marto).

Tanka linija erotske inspiracije u srpskoj poeziji začinje se glasovima anonimnih narodnih pevača i hvata prve književne zamahe u stihovima Sime Milutinovića, Njegoša, Branka i Laze Kostića, da bi razvila savremenu erotsku dubinu tek od Crnjanskog, Rastka i Tišme, ka najboljim, ređim ostvarenjima pesnika današnjice. Pred čitaocima je strogo birana Antologija srpske erotske poezije, prva takve vrste u prostoru srpskog jezika i kulture, što je čini prvorazrednim izazovom baš danas, u vremenima kada oseka srpskog biološkog i etničkog bića vapi za obnovom, toplinom i večnom energijom erotskih podsticaja ka ljubavi i mimo ljubavi.

Pesnici ove antologije – od onih velikih i osvedočenih do neočekivanih i najmlađih – raznovrsnošću svojih glasova i hrabrim izrazom, veoma izazovno svedoče i potvrđuju kako i koliko erotska poezija traži, seže i mâmi vrhunce zanosa i ponore strasti.
Mirko Magarašević

Karakteristike

• Težina: 0.7 kg
• Dimenzije: 145 × 225 × 3 cm
• Godina izdanja: 2016
• Pismo: ćirilica
• Povez: tvrd
• Broj stranica: 358

O autoru

Mirko Magarašević, pesnik, esejista, književni kritičar, putopisac, pokretač književnih inicijativa i prevodilac, do sada je objavio 14 knjiga pesama i 7 knjiga eseja (Znaci duha podneblja, 1979; Hadrijan Margerite Jursenar, 1988; Svetlosti književnosti, 1991; Pesnik Dositej, 1992; Pesničko pamćenje, 1993; Evropski pesnici, 2010. i biografsku studiju u formi portretnih eseja o Jovanu Hristiću Jovan Hristić, izbliza, 2010). Pokrenuo je 1995. Udruženje „Isidora Sekulić“ i u skladu s tom delatnošću uređuje književni časopis Isidorijana. Stalnu rubriku društveno-moralističkih eseja pod naslovom „Vruće teme“ piše po pozivu za beogradski Književni list. Do sada izabrao i priredio: Pesme T. S. Eliota, 1977; Tajne feniksa (eseje) D. H. Lorensa, 1977; Priče i novele A. P. Čehova u više izdanja 1977–1986; Izabrane pesme Desanke Maksimović, 1987; Vizije Beograda, 2007 (sa B. Strugarom), kao i izbor putopisa Jovana Dučića Sa Mediterana, 2009. Prevodio i/ili tumačio poeziju Homera, Dantea, Šekspira, Bodlera, Laforga, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, Sen-Džon Persa, A. Rouzenberga, V. H. Odna, S. Spendera, B. Pasternaka, R. S. Tomasa, Oktavija Paza, Zbignjeva Herberta, Česlava Miloša, Robera Martoa, Teda Hjuza i B. Patena. Baveći se srpskom poezijom, do sada je detaljnije pisao o Dositeju Obradoviću, Steriji, Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Momčilu Nastasijeviću, Tinu Ujeviću, Stanislavu Vinaveru, Desanki Maksimović, M. Pavloviću, J. Hristiću, LJ. Simoviću, M. Danojliću... i priprema Antologiju srpske urbane poezije. Vodi decenijsku Anketu o srpskoj poeziji i kritici poezije od 1970. do danas.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.