O prozračnosti, dubini i boji - Raško Radović

Monografija Raška Radovića O prozračnosti, dubini i boji skreće pažnju na bogatstvo koje leži u vizuelnom opažanju, a koje se često gubi iz vida zbog idealističkih predrasuda i naturalističkih redukcija. Autor želi da povrati ontičku samosvojnost određenih kvaliteta kao što su prozračnost i dubina i da im time vrati filozofski dignitet (autorova razmatranja mogla bi se s pravom povezati s terminološkim i metodološkim tendencijama koje danas nalazimo u novoj fenomenologiji koja upravo pokušava da ukaže na sposobnost određenih kvaliteta – kao što je npr. boja – da evociraju određene atmosfere). Napokon, knjiga je napisana u interdisciplinarnom duhu – u sebi objedinjuje filozofske (ontološke, gnoseološke, estetičke), naučne (optičke, geometrijske) i istorijske refleksije, što ukazuje na višestruku teoretsku orijentaciju njenog autora. Ono što dodatno daje (logično: optičku!) draž čitanju ove monografije jesu slike i grafikoni koje autor navodi radi konkretizacije svojih uvida.
Prof. dr Damir Smiljanić

Pristup Raška Radovića u studiji O prozračnosti, dubini i boji takav je da iznesene argumente drži otvorenim za dijalog sa teorijskim pozicijama. S druge strane, iako u studiji govori o različitim dimenzijama subjektivne vizuelnosti, autor je odabrao problem prozračnosti kao ključni pojam oko kog organizuje svoja istraživanja. Vizuelnost nije obrađivana polazeći od perspektive opažanja, niti od perspektive opaženog, već s obzirom na osobene karakteristike koje ona, jednom data, pokazuje istraživačkom oku.
Docent Una Popović

Karakteristike

• Težina: 0.6 kg
• Dimenzije: 165 × 240 × 3 cm
• Godina izdanja: 2017
• Pismo: latinica
• Povez: tvrd
• Broj stranica: 234

O autoru

Raško Radović rođen je u Vranju, gde je proveo nezaboravno detinjstvo i delio mladost sa pripadnicima jedne talentovane generacije. Ponevši solidno gimnazijsko obrazovanje iz grada na Moravi, upisuje se na Medicinski fakultet u Beogradu. Po završenim studijama, najpre je stacioniran u vojnim ambulantama u Dalmaciji. Nakon izlaska iz vojske, zaposlio se kao lekar u današnjoj Republici Srpskoj (BiH). Krajem sedamdesetih godina prošlog veka prelazi u Englesku, gde završava specijalizaciju iz psihijatrije. Najveći deo radnog staža proveo je kao primarijus u psihijatrijskim ustanovama Sarija i Londona. Godine 2008. prelazi u Kinu, te posle tri godine specijalističkog rada u američkoj bolnici (United Family Hospital) u Pekingu okončava svoju psihijatrijsku karijeru kako bi se potpuno posvetio svojim drugim interesovanjima. Kredo dr Radovića je da psihijatar treba da raspolaže širim humanističkim obrazovanjem kako bi bolje razumeo ljude i njihove probleme. Sledeći tu ideju vodilju, on se celog svog veka zanimao za kulture raznih naroda, za klasičnu literaturu, filozofi ju i umetnost. Od rane mladosti pasionirani tragalac za vizuelnim stvarima, on se posebno interesuje za teoriju forme i izraza, kao i za vizuelno opažanje. Da bi produbio ta svoja interesovanja, početkom devedesetih godina provodi nekoliko godina u Francuskoj, gde na Sorboni, pod egidom profesora Žaka Buvresa (Jacques Bouveresse), najvećeg živog francuskog epistemologa i člana visokoobrazovne institucije Collège de France, radi na doktoratu iz fi lozofi je. Tezu koja ima za temu fi lozofske implikacije izraza osećanja odbranio je pred komisijom sastavljenom od eminentnih francuskih stručnjaka, dobivši vrhunsko i retko dodeljivano priznanje – félicitations du jury. Po povratku u Englesku, predaje se, u slobodno vreme, studijama klasične filologije. Najpre je diplomirao (Birkbeck College), a potom i magistrirao (University College London) na Londonskom univerzitetu. Tu je imao privilegiju da mu profesori budu vrhunski helenisti poput Herviga Melera (Herwig Maehler) i pokojnog Roberta Šarplesa (Robert Sharples), svetskog autoriteta za grčku filozofiju. Raško Radović se takođe zanima za interpretaciju ljudske forme i na tu temu je objavio članke na srpskom i francuskom. Takođe je autor likovnih kritika publikovanih na engleskom i prevedenih na kineski. Godine 2014. izdavačka kuća „Akademska knjiga” iz Novog Sada objavila mu je pionirski rad iz teorije forme: „Sistemi forme u umetnostima prvih civilizacija i Grčke”. Dr. Radović stalno obitava u Kini, gde je aktivno uključen u kulturni život te zemlje, angažujući se sa svojom suprugom Tao Vang u promociji talentovanih mladih umetnika i vizuelne kulture uopšte.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.