Senka Mikela Barsela - Oto Tolnai

Svečano uvesti „linije tela”, domen „plesa koji predstavlja zaseban svet u savremenom društvu”, u poeziju već nadahnutu slikarstvom Mikela Barsela, može donekle da začudi. Ali to pokretačko telo je reka u koju se uliva više pritoka. Od samog kraja osamdesetih godina, poput alhemičara što pravi najneobičnije legure, Jožef Nađ stvara delo koje se napaja na izvorima svoje slovensko-mađarske kulture, emancipatorskog poleta džeza i muzičke improvizacije, druženja sa slikarima i vajarima, čitanja kultnih pisaca. Pisci kao što su Kafka, Bihner, Borhes, Beket, Rusel i, malo poznijeg datuma, Mišo, predstavljaju književnu crpnu stanicu za pozorišta tela i senki čije konce Jožef Nađ povlači iz predstave u predstavu. Oto Tolnai, savremenik i prijatelj Jožefa Nađa (obojica su rođena u Kanjiži), zauzima posebno mesto u tom panteonu. Senka Mikela Barsela jedno je od prvih dela Ota Tolnaija, osvedočenog pisca mađarske književnosti, koje je prevedeno na francuski, a sada i na srpski jezik. Crtež i slika su takođe tajni kutak Jožefa Nađa. Koreograf se, mic po mic, ušunjao u pariski atelje Mikela Barsela, da bi na kraju tamo provodio čitave noći. Iz duhovne bliskosti ova dva vrsna umetnika, poznavaoca materije, nastao je zajednički projekat, Paso Doble, izveden na festivalu u Avinjonu jula 2006. Neka nas ne začudi što u delu Senka Mikela Barsela, Oto Tolnai pokatkad zaziva još jednu senku, Jožefa Nađa, čije je enigmatično prisustvo zapravo koren koji dubinski povezuje sliku i poeziju.

Karakteristike

• Тežinа: 0.2 kg
• Dimenzije: 130 × 205 × 0.9 cm
• Godina izdanja: 2019
• Pismo: latinica
• Povez: broš sa klapnama
• Broj stranica: 116

O autoru

Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji - dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj - nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja - Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011)

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.