Evropski pesnici - Mirko Magarašević

Šta je to što čini nekog velikog nacionalnog pesnika ujedno i evropskim? Evropski pesnik širi naš doživljaj sveta intenzivnije i van granica dotle poznatog nam iskustva. On produbljuje našu emocionalnu matricu koju moderna vremena toliko opterućuju i tako brzo troše. Ali on to ne bi mogao ukoliko istovremeno ne vlada emocionalnom zrelošću i celovitošću pesničkog izraza. Samim tim, dejstvo stila koje je sama manifestacija celovitosti pesničkog izraza i emotivni naboj njegovog stiha mogu biti ravni osetljivosti seizmografa, ali i uznemirujućem dejstvu unutrašnjih duhovnih potresa posle kojih čovek iznenađujuće oseća da nije više isti kao što je bio pre. Ko je pažljivo pročitao Danteovu Božanstvenu komediju, Geteovog Fausta, Eliotove Kvartete, Paundovu Kataj, Rilkeove Devinske elegije ili Persovu Anabazu, biće mu jasno o čemu ovde govorimo.

Karakteristike

• Težina: 0.6 kg
• Dimenzije: 135 × 225 × 3 cm
• Godina izdanja: 2010
• Pismo: ćirilica
• Povez: tvrd
• Broj stranica: 220

O autoru

Mirko Magarašević, pesnik, esejista, književni kritičar, putopisac, pokretač književnih inicijativa i prevodilac, do sada je objavio 14 knjiga pesama i 7 knjiga eseja (Znaci duha podneblja, 1979; Hadrijan Margerite Jursenar, 1988; Svetlosti književnosti, 1991; Pesnik Dositej, 1992; Pesničko pamćenje, 1993; Evropski pesnici, 2010. i biografsku studiju u formi portretnih eseja o Jovanu Hristiću Jovan Hristić, izbliza, 2010). Pokrenuo je 1995. Udruženje „Isidora Sekulić“ i u skladu s tom delatnošću uređuje književni časopis Isidorijana. Stalnu rubriku društveno-moralističkih eseja pod naslovom „Vruće teme“ piše po pozivu za beogradski Književni list. Do sada izabrao i priredio: Pesme T. S. Eliota, 1977; Tajne feniksa (eseje) D. H. Lorensa, 1977; Priče i novele A. P. Čehova u više izdanja 1977–1986; Izabrane pesme Desanke Maksimović, 1987; Vizije Beograda, 2007 (sa B. Strugarom), kao i izbor putopisa Jovana Dučića Sa Mediterana, 2009. Prevodio i/ili tumačio poeziju Homera, Dantea, Šekspira, Bodlera, Laforga, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, Sen-Džon Persa, A. Rouzenberga, V. H. Odna, S. Spendera, B. Pasternaka, R. S. Tomasa, Oktavija Paza, Zbignjeva Herberta, Česlava Miloša, Robera Martoa, Teda Hjuza i B. Patena. Baveći se srpskom poezijom, do sada je detaljnije pisao o Dositeju Obradoviću, Steriji, Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Momčilu Nastasijeviću, Tinu Ujeviću, Stanislavu Vinaveru, Desanki Maksimović, M. Pavloviću, J. Hristiću, LJ. Simoviću, M. Danojliću... i priprema Antologiju srpske urbane poezije. Vodi decenijsku Anketu o srpskoj poeziji i kritici poezije od 1970. do danas.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.