Isidorini oslonci - Slobodanka Peković

Kada su se pojavile prve dve Isidorine knjige, Saputnici 1913. i Pisma iz Norveške 1914, bilo je jasno da je spisateljka zreo stvaralac. Istina, imala je trideset i pet godina i dovoljno vremena da glača svoju rečenicu i izoštrava i obogaćuje svoju misao. Dva najistaknutija kritičara epohe, Jovan Skerlić i Antun Gustav Matoš, svaki iz svog ugla, skrenuli su pažnju na nju. Te prve kritike koje su spisateljku sagledale sasvim različito, kao da su nagovestile Isidorinu sudbinu koja ju je pratila tokom čitavog života: s jedne strane divljenje, pa onda nipodaštavanje. Tako je bilo u njenom stvaralačkom radu, tako i u njenom privatnom životu. Bila je jedan od najosobenijih pisaca 20. veka, izazivala je radoznalost kritičara i kolega, kontroverzna mišljenja, prihvatanje i odbijanje. Ali, od početka njenog književnog rada pa do danas, bilo je jasno da je Isidora Sekulić znamenit stvaralac. Ona je bila zastava moderne, a da li ju je prevazišla, da li je bila, da li jeste značajnija od ovog pokreta, da li objedinjuje, nadilazi ili razara ideje epohe, da li gradi svoj stil – teško je odgovoriti. Ali, ono što je nesumnjivo, jeste da je monumentalna i samosvojna.

Karakteristike

• Težina: 0.7 kg
• Dimenzije: 135 × 225 × 3 cm
• Godina izdanja: 2009
• Pismo: ćirilica
• Povez: tvrd
• Broj stranica: 194

O autoru

Slobodanka Peković, rođena 7. 5. 1942. u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu školu, gimnaziju i fakultet završila u Beogradu. Diplomirala 1965. na Filološkom fakultetu na grupi za Opštu književnost sa teorijom književnosti. Magistarski rad Fantastika u delima E. T. A. Hofmana i E.A. Poa odbranila 1972. Doktorirala 1988. sa temom Književni rad Veljka Milićevića. Izabrana u naučno zvanje naučnog savetnika 2003. Od 1966. radi u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, prvo na projektu Rečnik književnih termina kao sekretar projekta i redakcije, zatim na projektu Istorija srpske književne kritike, pa na projektu Istorija srpske književne periodike. Objavila veći broj studija i monografije: Srpska proza početkom 20. veka (1987), Književno delo Veljka Milićevića (1989); Osnovni pojmovi moderne (2002) Naučna kritika kompa-rativističkog smera, 1983 (izbor, predgovor, bibliografija, biografije, indeks; zajedno sa Svetlanom Slapšak); Lazar Komarčić, Dva amaneta, Beograd, 1984 (priređivanje i pogovor); Jelena Dimitrijević, Pisma iz Niša o haremima, Beograd, 1986 (priređivanje i predgovor); Emerson, Upravljanje životom, Gornji Milanovac,1977 (priređivanje i pogovor); Mihailo Petrović, Metafore i alegorije, Beograd, 1997 (priređivanje, izbor,indeksi, napomene i pogovor); Mihailo Petrović, Putopisi, Beograd, 1988 (priređivanje, izbor,indeksi, napomene i pogovor); Velmir Živojinović Massuka, Odabrana dela, Prosveta, Niš, 2005 (priređivanje, izbor, pogovor, hronologija života). Po pozivu držala predavanja na univerzitetu u Bugarskoj (Sofija), Italiji (Torino), Nemačkoj (Hamburg).

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.