Upotreba čoveka - Aleksandar Tišma

Mada je forma Upotrebe čoveka na prvi pogled disperzivna, rasprskavajuća (s velikim brojem narativnih rukavaca, digresijâ koje u jednom trenu postanu glavni tok, pa se najedared izgube, uliju u drugu priču, da bi se njihove ordinarne misterije razrešile odjednom, kao usput, gotovo u polurečenici), ipak, na kraju, čitalac ima utisak da je završio pravilan, geometrijski precizan, pun krug, da je upravo obrnuo jednu zatvorsku ili logorsku šetnju, provozao se zidom smrti, sišao s vrtoglavog ringišpila, posle kojeg ostaje samo osećaj mučnine i zagušujuće levitacije. Takvu strukturu u Upotrebi čoveka Tišma najpre podržava povremenim uvođenjem gorko-lirskih pasaža, s prvom rečenicom koja se identifikuje s naslovom i temom čitavog poglavlja i sa svim likovima objedinjenim u taksativni, naizgled bezdušni, bezosećajni spisak bolesti, strasti, padova, nerazumljivih znakova. Mnogi je već istakao da ove slike jesu antologijski vrhunci Tišminog pripovedačkog umeća.

Karakteristike

• Težina: 0.6 kg
• Dimenzije: 130 × 205 × 3 cm
• Godina izdanja: 2010
• Pismo: latinica
• Povez: tvrd
• Broj stranica: 334

O autoru

Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.