Arapski kapričo - Miroslav Aleksić

Svakodnevica i kultura u pesmama u knjizi Arapski kapričo stapaju se u celovit izraz. Prirodan glas tog organskog jedinstva jeste osvojena i proživljena jednostavnost uz čiju pomoć pesnik govori o suštinskim iskustvima egzistencije.
Zajedno s kulturom poteklom iz različitih istorijskih epoha, ali uvek proveravanom u novom i konkretnom trenutku, i sa izabranom tradicijom kao duboko ličnim izborom, život postaje trajanje ispunjeno smislom, čak i u časovima u kojima se sve rasipa i razara.
Pesma je glas tog trajanja, način da se povežu elementi iskustva iz različitih vremena i tradicija, mogućnost da se lik autentičnosti pronađe u običnom i neponovljivom danu našeg života.
O tome govore nove pesme Miroslava Aleksića.
Posle knjige Neponovljivi kod pesme iz knjige Arapski kapričo oličavaju osvajanje novih tematskih prostora i iskustava u ovoj poeziji.

Karakteristike

• Žanr: Pesme
• Format: 14x20
• Broj strana: 72
• Povez: Broš

O autoru

Miroslav Aleksić rođen je u Vrbasu 1960. godine. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Pored ostalog, radio je kao sekretar Festivala jugoslovenske poezije mladih i upravnik Narodne biblioteke „Danilo Kiš“ u Vrbasu. Sada obavlja poslove pomoćnika upravnika Biblioteke Matice srpske. Urednik je tribine Savremeni čovek i savremeni svet u Matici srpskoj.
Sa pesnikom Blagojem Bakovićem osnovao je i vodio izdavačku kuću Slovo i list za decu Rastimo, a sa pesnikom Đorđom Sladojem pokrenuo je časopis za književnost, umetnost i kulturu Trag. Član je Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Društva novosadskih književnika. Bio je i učesnik Osnivačke skupštine Udruženja književnika Republike Srpske.
Objavio je knjige pesama: Zigurat (1986), Popik ili čug (1990), Nema voda (1994) i Oskudno vreme (2016).
U Mosvi je 2017. izašao izbor Aleksićeve poezije pod naslovom Labirint / Lavirint (dvojezično na ruskom i srpskom jeziku) u izboru i prevodu Andreja Bazilevskog.
Poeziju prozu i književnu kritiku objvljivao je u listovima i časopisima: Letopis Matice srpske, Književna reč, Zlatna greda, Srpski književni glasnik, Ovdje, Trag, Glas omladine, Krovovi, Ulaznica, Stvaranje, Pisac, Bdenje, Mons Aureus, Srpski pregled i drugim.
Aleksićeve pesme zastupljene su u dvadesetak antologija i izbora poezije.
Dobitnik je nagrada: Pečat varoši sremskokarlovačke i Lenkin prsten.
Sa Minom Aleksić prevodio je sa ruskog pesme Jekaterine Poljanske. Sa rusinskog je preveo knjigu pesama Nikole Šante Osluškivanja, a zajedno sa profesorom dr Julijanom Ramačom poemu Idilski venac Gavrila Kostelnika, prvo delo napisano na rusinskom književnom jeziku.
Bio je član žirija za dodelu nagrada: Festivala jugoslovenske poezije mladih, Društva književnika Vojvodine, „Jelena Balšić“ i „Sirmaji Karolj“.
Učesnik je najznačajnijih književnih festivala u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, a kao pesnik gostovao je i u Rusiji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji.
Poezija mu je prevođena na ruski, slovački, makedonski i rusinski jezik.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.