Dnevnik jednog građanina - Đorđe Bobić

Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše vreme u kome se Beograd menja mimo svoje urbanističke tradicije, nezavisno od arhitektonskih načela, sasvim proizvoljno u odnosu na stvarne potrebe građana. I ta hronika je, sasvim precizno govoreći, dnevnik, jer autor ne traži nikakvu spasonosnu istorijsku distancu, već neposredne, iz prve ruke, crta i beleži ono što mu se nameće kao slika grada i kao slika njegovog sadašnjeg trenutka.
Današnji građani Beograda u Bobićevim crtežima, ilustracijama i karikaturama prepoznaju svoj grad i kritičku dimenziju autorovog rada. Sutrašnji građani Beograda moći će u Bobićevoj knjizi da vide čas u kome se grad menjao ne uspevajući da se odupre urbanističkom haosu, arhitektonskim proizvoljnostima i kapitalnoj neodgovornosti.
Nastajući iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, u toku pet godina, od januara 2015. do kraja maja 2020. godine, Bobić u Dnevniku jednog građanina crta da bi pamtio i da bi ostala zabeležena slika Beograda u jednom uzburkanom vremenu, u kome fontane pevaju, a građani ćute, trgovi prestaju da budu mesto susreta i čvorište urbanog života, dok nastaju čitavi izolovani delovi grada, možda budući zabranjeni gradovi, koji seku prirodni horizont i menjaju prepoznatljivu gradsku fizionomiju Beograda.
Polazeći od „iluzije građenja grada“, Bobić potom u seriji radova, od kojih su neki više crteži, drugi više karikature, dok su treći ispunjeni energijom stripa, pokazuje kako se jedna iluzija postepeno materijalizuje, postajući razobručena razgradnja grada i neskriveni monopol nad njegovom stvarnošću.
Dnevnik jednog građanina jeste dnevnik jednog nezadovoljstva i dnevnik jednog prosvećenog građanskog stava.

Karakteristike

• Žanr: dnevnik
• Format: 14x20
• Broj strana: 208
• Povez: Broš

O autoru

Đorđe Bobić se pridružio Beograđanima 1939. godine za trajanja Kraljevine, pred početak Drugog svetskog rata. Kad je ta nevolja minula, školovao se u Beogradu i maturirao u Petoj beogradskoj gimnaziji, kod Tašmajdana. Potom je učio arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i ponet mladenačkom radoznalošću započinje Traganje za gradom. Diplomu je stekao 1965. i sledeće četiri godine radi arhitektonske vežbe u Parizu. Vratio se u Beograd posle studentskih demonstracija koje je doživeo na bulevaru Saint Germain des Pres i od tada obavlja urbanističke i arhitektonske zadatke poverene mu radi obnove i održanja planete. Urbanizam i Arhitekturu je praktikovao najviše u Beogradu, ali i u Parizu, Zenici, Moskvi, Sarajevu, Skoplju, Zagrebu, Nišu, Zanzibaru, Izoli, Sočiju, Splitu, Jakutsku, Titogradu, Belokurihi, Kruševcu, Kijevu, Banja Luci, Budvi, Petrovcu na moru, Lipecku.
Tokom pedeset godina uradio je 300 urbanističkih i arhitektonskih projekata, učestvovao na 40 javnih konkursa, od čega je 28 nagrađeno, a 10 projekata je steklo prvu nagradu.
Do sada je objavio knjigu crteža Radni naslov: ! (2008), knjigu eseja Beleženje po Beogradu (2010), autobiografski prikaz pola veka truda Traganje za gradom (2012), knjigu crteža Linije (2015) i knjigu eseja Arhitektura u iznudi (2019).
Od 2004. do 2008. godine, na poziv Nenada Bogdanovića, gradonačelnika Beograda, obavljao je dužnost Glavnog arhitekte grada Beograda. Posle toga je opet bio samo arhitekta, tragalac za gradom.
Za prilježan rad Rusi su ga 1997. počastvovali Velikom godišnjom nagradom Ruske akademije arhitekture, a 1998. godine Velikom srebrnom medaljom Saveza arhitekata Rusije.
Traganje za gradom i dalje traje.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.