Čovek u pejzažu - Andrej Bitov

Kratki roman modernog klasika ruske književnosti i jednog od najprevođenijih savremenih ruskih pisaca.
U romanu Čovek u pejzažu Bitov se još jednom pokazuje kao vrhunski majstor jezika. Junaci ovog romana neprestano čežnu za prostorima i pejzažima u viđenim i doživljenim slikama, u umetnosti, ali, pre svega, u stvarnom iskustvu.
Pripovedajući o pejzažu viđenih slika i o prostoru ljudskog života, Bitov u romanu Čovek u pejzažu izvodi pred nas nesvakidašnje junake koji i u nemogućim situacijama pokušavaju da osmisli vlastiti život, a čak i među ruševinama nastoje da nazru horizont beskrajnog prostora.
Čovek u pejzažu je knjiga o prizorima i slikama, komprimovana fantazmagorija o prizorima svakodnevnog života i o slikama od Strašnog suda do umetničkih vizija modernih vremena.

Karakteristike

• Žanr: Roman
• Format: 14x21
• Broj strana: 92
• Povez: Tvrdi
• Prevod: Lidija Subotin

O autoru

Andrej Bitov (1937), moderni klasik ruske književnosti.
Jedan od najprevođenijih savremenih ruskih pisaca.
Završio studije geologije na Rudarskom institutu i Više kurseve za scenariste i režisere.
Najvažnije knjige: Velika kugla (1963), Tako dugo detinjstvo (1965), Predeo s letnjikovcima (1967), Apotekarsko ostrvo (1968), Putovanje prijatelju iz detinjstva (1968), Sedam putovanja (1976), Čovekovi dani (1976), Puškinski dom (1978), Gruzijski album (1985), Knjiga putovanja (1986), Čovek u pejzažu (1988), Odlazeći monasi (1990), Probudili smo se u nepoznatoj zemlji (1991), Iščekivanje majmuna (1993), Oglašeni (1995), Autorova prva knjiga (1996), Novi Guliver (1997), Razložna ljubomora (1998), Neizbežnost nenapisanog (1998-1999), Sahrana lekara (1999), Knjiga putovanja po imperiji (2000), Peta dimenzija (2002), Putovanje iz Rusije (2003), Preprodavac simetrije (2008).
Autor je slavnog romana Puškinski dom koji je preveden na većinu evropskih jezika, a u Francuskoj je svojevremeno dobio Nagradu za najbolju stranu knjigu godine.
Među nagradama koje je dobio nalaze se i najvažnije ruske književne nagrade: „Andrej Beli“ i „Velika knjiga“.
Jedan je od četiri osnivača samizdatskog almanaha Metropol (1979), zbog čega u Sovjetskom Savezu nije objavljivan do 1986. godine.
Bio je među osnivačima Ruskog PEN centra (1988), čiji je predsednik od 1991. godine. Počasni je član Ruske akademije umetnosti.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.