Arhitektura u iznudi - Đorđe Bobić

Đorđe Bobić, čovek Arhitekture i čovek Grada, pokazao je u ovoj knjizi sumu svog profesionalnog iskustva i svoje profesionalne samosvesti. Učinio je to predstavljajući arhitekturu kroz vreme, još od časa kada se istorija nejasno deli od mita ili je i sama još mit, pa potom, kroz vremena i poretke, škole i poetike, graditelje i rušitelje, do savremenog doba u kome se mnogo šta promenilo, ali je sudbina arhitekture ostala ista. Arhitektura je čeoni sudar sa činjenicama svog vremena, i to konkretnog trenutka nastanka nekog dela koji docnije, upravo preko tog arhitektonskog ostvarenja, učestvuje u budućem vremenu. Otuda Bobić arhitekturu, više nego ijednu drugu umetnost, vidi u najneposrednijem dijalogu sa vlastitim vremenom. To vreme arhitekturi ispostavlja zahteve i običaje, ograničenja i predrasude, političke i društvene okolnosti, ideološke projekcije i umetničke standarde, prostorne datosti i tehničke i ekonomske uslovljenosti. Arhitektura na taj način postoji u iznudi, živi i nastaje s njom, uspevajući samo u najboljim i najsrećnijim trenucima da prevaziđe nametnuta ograničenja.
Da bi napisao ovako poštenu i nepotkupljivu knjigu, kritički intoniranu i prema svom vremenu i prema svojoj profesiji, čovek mora da bude ostvaren u svom poslu, posvećen njegovim izazovima, odgovoran prema savremenicima i ništa manje prema onima koji će u nekom nedefinisanom sutra ispuniti prostore i zgrade koje oblikuje današnja ili jučerašnja arhitektura. Otuda ova knjiga.

Karakteristike

• Žanr: Eseji
• Format: 14x20
• Broj strana: 254
• Povez: Broš

O autoru

Đorđe Bobić se pridružio Beograđanima 1939. godine za trajanja Kraljevine, pred početak Drugog svetskog rata. Kad je ta nevolja minula, školovao se u Beogradu i maturirao u Petoj beogradskoj gimnaziji, kod Tašmajdana. Potom je učio arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i ponet mladenačkom radoznalošću započinje Traganje za gradom. Diplomu je stekao 1965. i sledeće četiri godine radi arhitektonske vežbe u Parizu. Vratio se u Beograd posle studentskih demonstracija koje je doživeo na bulevaru Saint Germain des Pres i od tada obavlja urbanističke i arhitektonske zadatke poverene mu radi obnove i održanja planete. Urbanizam i Arhitekturu je praktikovao najviše u Beogradu, ali i u Parizu, Zenici, Moskvi, Sarajevu, Skoplju, Zagrebu, Nišu, Zanzibaru, Izoli, Sočiju, Splitu, Jakutsku, Titogradu, Belokurihi, Kruševcu, Kijevu, Banja Luci, Budvi, Petrovcu na moru, Lipecku.
Tokom pedeset godina uradio je 300 urbanističkih i arhitektonskih projekata, učestvovao na 40 javnih konkursa, od čega je 28 nagrađeno, a 10 projekata je steklo prvu nagradu.
Do sada je objavio knjigu crteža Radni naslov: ! (2008), knjigu eseja Beleženje po Beogradu (2010), autobiografski prikaz pola veka truda Traganje za gradom (2012), knjigu crteža Linije (2015) i knjigu eseja Arhitektura u iznudi (2019).
Od 2004. do 2008. godine, na poziv Nenada Bogdanovića, gradonačelnika Beograda, obavljao je dužnost Glavnog arhitekte grada Beograda. Posle toga je opet bio samo arhitekta, tragalac za gradom.
Za prilježan rad Rusi su ga 1997. počastvovali Velikom godišnjom nagradom Ruske akademije arhitekture, a 1998. godine Velikom srebrnom medaljom Saveza arhitekata Rusije.
Traganje za gradom i dalje traje.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.