Ilona Strašna - Nikola Moravčević

Kako je Jelena Vukanović postala Ilona Strašna?
Roman Nikole Moravčevića o jedinoj ugarskoj kraljici srpskog porekla.
Romanom Ilona Strašna Moravčević se vraća u još dublju srpsku istoriju, u epohu pre Nemanjića, na sam početak XII veka.
Moravčevićeva Ilona Strašna je roman o jednom nedovoljno osvetljenom delu srpske, mađarske i evropske istorije iz prve polovine XII veka. Poznata u Ugarskoj tog doba i u kasnijim predanjima kao Ilona Strašna, Ilona je, zapravo, Jelena Vukanović, ćerka velikog župana Raške Uroša I Vukanovića koja je udajom za Belu II Arpada postala ugarska kraljica. Sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti Bela II Arpad se od najranijeg detinjstva našao u središtu dinastičkih i plemićkih sukoba i trvenja. Njegov stric Kalman Arpad, uz podršku velikog dela najznačajnijih ugarskih plemića, oslepeo ga je još kao dečaka kako bi ga onemogućio da dođe na presto. Ali kako Kalmanov sin, kralj Ištvan II, nije imao dece, Bela je ipak uspeo da posle Ištvanove smrti postane ugarski kralj. Zbog Belinog slepila Jelena je od prvog dana u Ugarskoj bila njegov savladar.
Zajedno sa Jelenom, u Ugarsku dolazi i njen brat Beloš Vukanović, koji ubrzo postaje veliki palatin ugarskog kraljevstva, što je posle kraljevske druga po značaju titula u Ugarskoj tog doba, i komandant ugarske vojske, dok mu kao palatinu pripada i uloga hrvatskog bana. Jelena i Beloš su dvadesetak godina vladali Ugarskom, upravljajući ovom značajnom zemljom i dolazeći u sukobe sa najmoćnijim evropskim vladarskim porodicama tog doba.
Ćerka srpskog župana Uroša I, koji je Raškom vladao pre Nemanjića, prozvana je Ilonom Strašnom zbog događaja u kojima je kaznila zaverenike protiv svog muža i naredila seču preko 100 najviših ugarskih plemića.
Ilona Strašna bila je tema čitavog niza umetničkih dela u mađarskoj tradiciji, pre svega u likovnoj umetnosti starijih epoha, dok je u srpskoj istoriografiji i pogotovo u književnosti ona gotovo nepoznata.
Moravčević roman Ilona Strašna izvodi na scenu upečatljive i snažne istorijske događaje i aktere, predstavlja šekspirovske drame zločina, osvete i kazne, naglašava strasti vladara koje umeju da budu pogubne za njihove podanike, ali i za njih same. Jelena i Beloš upravljaju Ugarskom u uzbudljivim istorijskim vremenima, nailazeći na podozrenja i otvoreno neprijateljstvo mnogih svojih podanika, ali i sukobljavajući se sa mnogobrojnim pretendentima na ugarski presto i moćnim evropskim zemljama onoga doba koje stoje iza njihovih namera.
Postajući od „jedine ugarske kraljice srpskog porekla“ Ilona Strašna, Jelena Vukanović Arpad se nalazi u samom središtu jedne nesvakidašnje uzbudljive istorijske, dinastičke i lične drame.

Karakteristike

• Žanr: Roman
• Format: 14x21
• Broj strana: 200
• Povez: Tvrdi

O autoru

Nikola B. Moravčević (Zagreb, 1935), pisac istorijskih romana i istoričar književnosti.
Po završetku Akademije za pozorišnu umetnost Beogradskog univerziteta (1955), otišao je u Ameriku, gde je magistrirao na pozorišnom odseku Umetničkog instituta u Čikagu (1961) i doktorirao na odseku za svetsku književnost Univerziteta države Viskonsin u Medisonu (1964). Posle dve godine docenture na koledžu Stivens u državi Mizuri, prešao je na odsek svetske književnosti Univerziteta države Ilinois u Čikagu, gde je 1968. unapređen u vanrednog, a 1971. u redovnog profesora. Na istom univerzitetu bio je zadužen i administrativnim dužnostima kao osnivač i šef odseka slavistike (1968-1981), a potom i kao prorektor Univerziteta i direktor Uprave za univerzitetski razvoj (1981-1988).
Njegov naučni rad obuhvata preko dvesta književnih eseja i kritičkih prikaza iz oblasti ruske i srpske književnosti štampanih u desetak zbirki eseja u nekoliko vodećih enciklopedija i u velikom broju poznatih književnih časopisa u SAD i Kanadi.
Istorijski romani: Albion, Albion (1994, 1997, 2006), Svetlost Zapada – Lux Occidentalis (2003, 2008), Vitez u doba zla (2007, 2010), Brandenburški končerto (2009), Vreme vaskrsa (2009), Beču na veru (2010), Poslednji despot (2011) i Radičevo zaveštanje (2012), Zapisi o srpskom carstvu (2014), Grof Savu Vladislavića (2015) i Marko Mrnjavčević – nepriznati srpski kralj (2016).
Istorijska studija: Srpske vlastelinke (2016).
Izdanja na engleskom: A Brandenburg Concerto (2008), Albion, Albion (2009).
Dobitnik je Nagrade „Rastko Petrović“ za životno delo (Beograd, 2011) i Nagrade „Janko Veselinović“ za Grofa Savu Vladislavića za najbolji istorijski roman na srpskom jeziku (Beograd, 2016).
Član je nekoliko američkih i internacionalnih profesionalnih udruženja i počasni doktor Vroclavskog univerziteta u Poljskoj.
Bio je osnivač i petnaest godina (1980-1994) glavni urednik jedinog naučnog časopisa u Americi posvećenog srpskoj kulturi, Serbian Studies.
U izdanju Arhipelaga objavljeni su na srpskom jeziku Moravčevićevi romani Svetlost Zapada – Lux Occidentalis (2008), Vitez u doba zla (2007, 2010), Brandenburški končerto (2009), Vreme vaskrsa (2009), Beču na veru (2010), Poslednji despot (2011) i Radičevo zaveštanje (2012), kao romani i na engleskom jeziku A Brandenburg Concerto (2008) i Albion, Albion (2009).
Živi u Čikagu.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.