Crna kutija - Vladislav Bajac

Roman Crna kutija, nagrađen svojevremeno Nagradom „Borislav Pekić“, predstavlja uzbudljiv i odlično napisan ekološki tri­ler o uništavanju kulturnog nasleđa, o kontaminiranju savremenosti nuklearnim otpadom i o ubr­za­noj potrošnji budućnosti.

Označena u podnaslovu kao „utopija o naknadnoj stvarnosti”, Crna kutija pokazuje ne­sva­kidašnju aktuelnost, usredsređenost na neka od najvažnijih pitanja savremenog trenutka, kao i samosvesno istraživanje konkretnih i prepoznatljivih „crnih tačaka“ moderne evropske istorije.

Crna kutija vrlo angažovano i snažno govori o našem vremenu, a u svetlu novih nuk­le­ar­nih incidenata u Japanu poslednjih meseci on deluje aktuelnije nego u godinama kada je napisan.

U središtvu ovog intrigantnog romana nalazi se dunavska osa, od Beča do Beograda, s nji­­ma pripadajućim zaleđem. Visoka politika, visoka nauka i visoki kriminal pokazuju se u naj­dubljem sadejstvu, pri čemu neka od najvažnijih evropskih arheološka nalazišta postaju u na­šem vremenu tačke na kojima se deponuje nuklearni otpad. Bajac sugestivno pripoveda o suro­vo­sti krupnog kapitala i mastodontskih korporacija koji uništavaju prošlost i sadašnjost generacija.

Uzbudljiva priča puna dinamike i akcije, preokreta i neobičnih i zaprepašćujućih otkrića o ekologiji i zločinu, o Vinči kao kulturi i o Vinči kao nuklearnom institutu, o utopistima među kojima posebno mesto pripada Dimitriju Mitrinoviću, o Podunavlju i Beogradu, o ljubavi i izdaji, o nuklearnom otpadu i maloj za­vereničkoj grupi koja utopijom pokušava da odbrani svoj svet.

Karakteristike

• Žanr: Roman
• Format: 14X21
• Broj strana: 168
• Povez: Tvrdi

O autoru

Vladislav Bajac (Beograd, 1954), pisac, pripovedač i izdavač.
Studirao Filološki fakultet, Odsek za jugoslovensku sa opštom književnošću. Bavio se novinarstvom i književnim prevođenjem sa engleskog jezika. Preveo je i priredio knjige: Pesnici bit generacije (1979), Trip – Vodič kroz savremenu američku poeziju (sa Vladimirom Kopiclom, 1983), Zen priče (1980), Snaga robova Lenarda Koena (1981), čitanka Najnovija beogradska priča (sa Borom Đokovićem, 1981), Čan priče (1982), Šta ja radim ovde L. Koena (1987), Zen pesme Muso Kokušija (1992).
Autor je dve knjige pesama Koji put vodi do ljudi (1972) i Put haiku (1988). Knjige priča: Evropa na leđima bika (1988), Podmetači za snove – Geopoetičke basne (1992) i Gastronomadske priče (2012), kao i Sabrane priče (2017). Romani: Knjiga o bambusu (1989), Crna kutija – Utopija o naknadnoj stvarnosti (1993), Druid iz Sindiduna (1998), Bekstvo od biografije – Život u osam imena (2001), Evropa ekspres – Roman u pričama (2003) i Hamam Balkanija – Roman i druge priče (2008), Hronika sumnje (2016).
Nagrade: Itoen za haiku poeziju na svetskom konkursu u Tokiju, Japan 1991. i 1993. godine; Stipendija Fondacije Borislav Pekić 1993; Nagrada Stevan Pešić za najbolju proznu knjigu 1995; Šesti april za najbolji roman o Beogradu; Nagrada Fondacije Branko Ćopić pri SANU za najbolju knjigu godine, kao i Zlatni bestseler, 1998; Knjiga godine lista Večernje Novosti, 1998; Hit Libris za 2001; Međunarodna nagrada Zlatni prsten za stvaralački opus, Skoplje, Makedonija 2004; Međunarodna književna nagrada Balkanika za najbolju knjigu objavljenu na nekom od balkanskih jezika u 2007. i 2008; Zlatni Hit Liber RTS i emisije Hit Libris za jednu od deset najtraženijih knjiga u Srbiji u 2008; Isidora Sekulić za knjigu godine, 2008; Kočićevo pero i Kočićeva knjiga, Banjaluka, BiH 2010; Ramonda Serbica, nagrada za životno delo, 2012; Prozart nagrada za aformaciju balkanske književnosti, Skoplje, Makedonija 2013; Nagrada Special Book Award of China za doprinos kineskoj kulturi u svetu, 2014. u Pekingu; Nagrada Dimitrije Mitrinović, 2015; Nagrada Meša Selimović, 2017.
Prvi roman (Knjiga o bambusu) uvršten je u 25 romana decenije u Jugoslaviji 1990. Knjige su mu bile u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 1989, 1998, 2001, 2008. i 2017. godinu, kao i za Mešu Selimovića 1998. Nominovan za IMPAK Dablin književnu nagradu 2011. U najužem izboru Književne nagrade Atine za najbolju stranu knjigu 2012.
Knjige su mu prevedene na petnaest svetskih jezika. Potpredsednik Srpskog PEN-a 2008-2010.
Osnivač i član Balkanske akademije umetnosti (Academia Balkanica Europeana).
Osnivač i direktor izdavačke kuće Geopoetika (1993).
U izdanju Arhipelaga objavljeni su romani Vladislava Bajca: Hamam Balkanija (u devet izdanja: 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2018), Knjiga o bambusu (2010), Crna kutija (2011) i Druid iz Sindiduna (2011), kao i knjiga Gastronomadske priče (2012).
Živi u Beogradu.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.