Muzika od ma čega - Ivana Stefanović

Knjiga Muzika od ma čega sačinjena je od lucidnih i uzbudljivih, radoznalih i upečatljivih eseja i zapisa o neuhvatljivim zvucima i slikama sveta u neprestanoj promeni.
U tom svetu jedni pored drugih i uporedo nalaze se Beograd i Bukurešt, Njujork i Istanbul, Beč i Damask, Keln i Šangaj, muzika i teatar, odrastanje i zrela spoznaja života, Orhan Pamuk i Mauricio Kagel, Ljubica Marić i Pavle Stefanović, raspad države i nastanak nove kompozicije u kojoj se ukrštaju čista muzika i dramatični zvuci stvarnosti, muzički i pozorišni festivali i intimni rituali svakodnevnog života za umetnost.
Istovremeno knjiga eseja, knjiga putopisa i knjiga duboko ličnih svedočanstva, Muzika od ma čega pretvara se u hroniku ne toliko muzičkog života koliko života u poremećenim vremenima u poslednjoj deceniji XX veka.
Knjiga Ivane Stefanović Muzika od ma čega nastala je u najboljoj tradiciji srpske esejistike.

Karakteristike

• Žanr: Eseji
• Format: 14x21
• Broj strana: 208
• Povez: Tvrdi

O autoru

Ivana Stefanović (Beograd, 1948), kompozitor i esejista.
Studije kompozicije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Enrika Josifa. Pored kompozicije, studirala je i violinu u klasi Aleksandra Pavlovića. Usavršavala se (1979–1981) u Parizu kao stipendista francuske vlade, na Institutu za istraživanje i koordinaciju akustike i muzike (IRCAM), a 1981. pratila je kurs iz kompozicije Mauricija Kagela u Eks an Provansu.
Prvi javni koncert na kome su predstavljene kompozicije Ivane Stefanović održan je 1966. godine.

Kasnije muzičke i radiofonske kompozicije ove autorke izvođene su u Francuskoj, Danskoj, Finskoj, Engleskoj, Holandiji, Rumuniji, Hrvatskoj, Siriji, Nemačkoj, Španiji, SAD, Austriji, Italiji, Izraelu, Kazahstanu, kao i na festivalima: Gaudeamus (Holandija), Bemus (Beogradski muzički festival), Bitef (Beogradski teatarski festival), Zagrebački bijenale, Međunarodna tribina kompozitora (Srbija), Wings of sound (Finska), Tribina skladatelja Pula, Roma Europa festival (Italija), Madrid – Svetska prestonica kulture, Muzički Temišvar (Rumunija), Prix Italia, Music Harvest (Odenze, Danska) i dr.
Ivana Stefanović je napisala muziku za više od četrdeset pozorišnih komada.
Radila je u beogradskim pozorištima: Narodno pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212, Zvezdara teatar.
Gostovala je u Celju, Novom Sadu, Budvi…

Između ostalog, pisala je scensku muziku za Eshilovu Orestiju, Šekspirove Magbet i Romeo i Julija, za dramatizaciju romana Lagum Svetlane Velmar Janković, za predstave Kanjoš Macedonović Vide Ognjenović, Iz života kišnih glista Pera Ulova Enkvista, Dugo putovanje u noć Judžina O ’Nila.
U Radio Beogradu pripremala je i vodila od 1968. godine muzičko-govorne emisije „U Euterpinim vrtovima”, „Ako volite muziku” i druge. Od 1975. angažovana je kao muzički saradnik, a onda i kao muzički urednik Dramskog programa Radio Beograda, gde, tokom više godina, muzički oprema nekoliko stotina radio dramskih emisija. Bila je prva urednica „Radionice zvuka” kada je ova istraživačka serija osnovana (1985) u okviru Dramskog programa Radio Beograda. Od 1989. do 1991. je glavni i odgovorni muzički urednik Prvog programa Radio Beograda.
Tokom rada u medijima posebno se bavila radiofonijom i drugim graničnim muzičkim oblastima kakva je ars acustica.
Jedan je od osnivača festivala Međunarodna tribina kompozitora.
Na Fakultetu muzičke umetnosti držala je predavanja iz predmeta Primenjena muzika (1992–1995). Tokom 2000. i 2001. je predavač u Centru za ženske studije. Od 2001. do 2006. godine
radila je kao umetnički direktor muzičkog festivala Bemus.
Najvažnije nagrade: Nagrada Udruženja kompozitora Srbije (1972), Nagrada „žan Antoan” (Monte Karlo, 1974), Prva nagrada na FEDOR-u (1992), Prva nagrada na Drugoj međunarodnoj Tribini kompozitora (1993), Nagrada „SLABBESZ” (Austrija, 1993), Sterijina nagrada za muziku (1997), Nagrada „Stevan Mokranjac” za kompoziciju (2008), Nagrada za životno delo „Vitomir Bogić”, za izuzetan doprinos radiofoniji (2010).

Izbor iz kompozitorskog opusa: Kabana, kantata za soliste, hor, dečji hor i simfonijski orkestar (1974), Inkantacije, za sopran i kamerni orkestar (1978), Kuda sa pticom na dlanu, za ansambl udaraljki (1979), Mimicry, za hor flauta (1981), Tumačenje sna, za flautu solo i magnetofonsku traku (1984), Četiri noćna zapisa, koncert za violu i gudače (1992), Metropola tišine – Stari Ras, radiofonska muzika (1992), Play Strindberg, gudački kvartet br.3 (1993), Drvo života, za gudački orkestar (1997), Prvi istočni san, radiofonska muzika (1998), Nad vodom, za sopran, flautu i klavir (2003), Neobične scene sa Homerovog groba u Smirni – novi prilozi za Hansa Kristijana Andersena, koncert za flautu, naratora i kamerni orkestar (2005), Pesnik u staklenoj kutiji – bajka, za sopran i kamerni ansambl (2010).

Ivana Stefanović piše eseje i tekstove o muzici i kulturi.
Objavila je knjigu putopisne proze Put za Damask (2001; Nagrada „Miloš Crnjanski”) i u izdanju Arhipelaga knjigu eseja i putopisa Muzika od ma čega (2010).
Ivana Stefanović je od 1995. do 1999. godine živela u Damasku (Sirija), od 2001. do 2005. delimično u Ankari (Turska), a trenutno živi u Bukureštu (Rumunija).

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.