Kapucinska grobnica - Jozef Rot

Roman Jozefa Rota Kapucinska grobnica jedno od ključnih dela evropske književnosti prve polovine XX veka.
Arhipelag objavljuje prvi prevod Rotovog čuvenog romana, prevedenog na gotovo sve evropske jezike, na srpski jezik.
Kapucinska grobnica je roman modernog klasika evropske književnosti o poslednjim danima Austro-ugarske i o onome što je došlo posle toga. Rot na uzbudljiv i sugestivan način prikazuje poslednje godine i dane jedne imperije, onda sam rat, odlazak junaka na ruski front i vreme provedeno u zarobljeništvu.
Vrhunac romana dolazi potom, u mesecima posle Prvog svetskog rata, kada se Rotov junak, sa iskustvom rata i zarobljeništva, vraća u Beč u jednu sasvim novu zemlju i u jedan sasvim novi svet. To više nije svet koji je on poznavao i voleo, već svet koji tek treba upoznati sa svim zebnjama i strahovima koje nosi.
Rot sa nenadmašnim majstorstvom i psihološkom istančanošću prikazuje bedu i inflaciju u Austriji posle Prvog svetskog rata, kao i samu pometenost ljudi koji su tek izašli iz rata, a još ne umeju da žive u miru. Posebno su snažne epizode u kojima Rot opisuje pojavu levih i desnih demagoga koji koristeći bedu pokreću i vode mase.
Možda nigde u evropskoj literaturi nije sa takvom snagom i umećem prikazana jeza postepene pojave i nastanka fašizma kao što je to učinjeno u romanu Kapucinska grobnica Jozefa Rota.
Kapucinska grobnica predstavlja vrhunac književnog umeća Jozefa Rota i veliko poglavlje moderne evropske književnosti.
Savremenik Kafke, Muzila i Broha, Rot je u ovom romanu oblikovao veliku priču o sudbini evropskog čoveka u prvoj polovini XX veka. Tako je nastala knjiga koja je nezaobilazna za razumevanje moderne evropske istorije.

Karakteristike

• Žanr: Roman
• Format: 14x21
• Broj strana: 152
• Povez: Tvrdi
• Prevod: Drinka Gojković

O autoru

Jozef Rot (Brodi u Voliniji, 1894. – Pariz, 1939), jedan od najvažnijih evropskih pisaca iz prve polovine XX veka. Romansijer, pripovedač, esejista, publicista.
Rođen u istočnoj Galiciji, na krajnjoj, istočnoj periferiji Austrougarske, Rot je gimnaziju završio u Brodiju, dok je filozofiju studirao u Lavovu i u Beču. Tokom studija u Beču počeo je da piše pesme. Na početku Prvog svetskog rata Rot je proglašen nesposobnim za vojsku. U rat je, ipak, otišao 1916. godine, kao dobrovoljac. Ubrzo je zarobljen u Galiciji i rat provodi kao zarobljenik u Sibiru. Kada se na kraju rata vratio u Beč, njegov svet više nije postojao, i to postaje jedna od ključnih tema njegove književnosti. Prvih posleratnih godina Rot radi kao novinar u Beču, potom u Berlinu i Frankfurtu. Naročito je zapažen njegov rad u Frankfurter Cajtungu, gde piše putopise, reportaže i feljtone. Prema nekim istraživačima, Rot je „rodonačelnik modernog feljtona“. Kao novinar i putopisac, Rot je obišao najveći deo Evrope tokom dvadesetih godina XX veka. Između ostalog, proputovao je Sovjetski Savez i Balkan. Kratko je boravio i u Beogradu, o kome je takođe pisao.
Izbor iz svog publicističkog rada Rot je objavio u knjizi Panoptikum (1930). Publicistički i novinarki rad Jozefa Rota je vrhunsko svedočanstvo o Austriji, Nemačkoj i Evropi između dva svetska rata. Posle Hitlerovog dolaska na vlast, Rot napušta Nemačku i odlazi u Austriju, potom u Francusku. Umro je u Parizu, u krajnjoj bedi.
Najvažniji romani: Hotel Savoja (1924), Pobuna (1924), Bekstvo bez kraja (1927), Ciper i njegov otac (1928), Nemi prorok (napisan 1929, objavljen 1964), Jov (1930), Radecki marš (1932), Ispovest ubice ispričana jedne noći (1936), Kapucinska grobnica (1938).
Romani Radecki marš i Kapucinska grobnica predstavljaju vrhunac književnog umeća Jozefa Rota i veliko poglavlje moderne evropske književnosti.
Savremenik Franca Kafke, Roberta Muzila i Hermana Broha, Jozef Rot je u svojim romanima oblikovao veliku priču o sudbini evropskog čoveka u prvoj polovini XX veka.
U izdanju Arhipelaga objavljen je Rotov roman Kapucinska grobnica (2010).

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.