Druga knjiga memoara Dragoljuba Mićunovića govori o periodu od osnivanja Demokratske stranke u februaru 1990. do formiranja Vlade Zorana Đinđića početkom 2001. godine.
Savremena istorija i politika uživo.
Novi pogled, polemička viđenja, uzbudljiva svedočenja o politici, društvu i ključnim akterima u Srbiji u poslednjoj deceniji XX veka.
O nastanku političkih stranaka u Srbiji početkom devedesetih.
O politici na sceni i politici iza scene.
O generalima koji su hteli da budu političari i o političarima koji su hteli da budu generali.
O krizi i raspadu Jugoslavije.
O ratovima za jugoslovensko nasleđe.
O diplomatiji i međunarodnim pregovorima.
O političkim sukobima i borbi protiv Miloševića.
Nova slika 9. marta 1991. godine.
Kosovska drama i bombardovanje.
Dubinski razgovor sa Zoranom Đinđićem.
Kako je nastao DOS?
Šta se zaista dogodilo 5. oktobra 2000?
Susreti i razgovori sa stranim državnicima i političarima: Butros Butros Gali, Lorens Iglberger, Voren Zimerman, Boris Jeljcin, Konstantin Micotakis, Hans Ditrih Genšer, lord Piter Karington, Havijer Solana, Sajrus Vens, Ričard Gepart, Bob Dol, Tadeuš Mazovjecki, Želju Želev, Kiro Gligorov, Alija Izetbetović, Adil Zulfikarpašić.
Susreti i razgovori sa Zoranom Đinđićem, Slobodanom Miloševićem, Dobricom Ćosićem, Milovanom Đilasom, Dragoslavom Avramovićem, Antom Markovićem, Veljkom Kadijevićem, Stipom Mesićem, Fehmijem Aganijem, Mahmutom Bakalijem, Radovanom Karadžićem, Vojislavom Koštunicom, Vukom Draškovićem, Milanom Panićem, patrijarhom Pavlom.
Prijateljstva i razgovori sa Ljubomirom Tadićem, Borislavom Pekićem, Desimirom Tošićem, Milanom Galetom Muškatirovićem, Stevanom Raičkovićem, Svetom Stojanovićem, Slobodanom Vučkovićem, Vidom Ognjenović.
Stotine događaja, preko hiljadu ličnosti.

Karakteristike

• Žanr: Memoari
• Format: 16x23
• Broj strana: 424
• Povez: Broš

O autoru

Dragoljub Mićunović (Merdare, Toplica, 14. jul 1930), filozof, političar.
Kao osamnaestogodišnjak proveo je dvadeset meseci na Golom otoku.
Posle diplomiranja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedno vreme radio je kao profesor filozofije i psihologije u Kruševcu. Početkom šezdesetih postaje asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Katedri za filozofiju, gde će kasnije predavati istoriju socijalnih i političkih teorija na Odeljenju za filozofiju i sociologiju.
Jedan je od organizatora i vođa studentskih demonstracija u Beogradu 1968, zbog čega je hapšen i proganjan. Početkom 1975. godine, zajedno sa još osam profesora, udaljen je sa beogradskog Filozofskog fakulteta zbog “političke nepodobnosti”.
Narednih nekoliko godina proveo je u Nemačkoj, kao profesor na Univerzitetu u Konstancu, odakle se u zemlju vratio 1983. i u narednom periodu učestvovao u radu Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja.
Jedan je od trinaest intelektualaca koji su 1989. godine obnovili rad Demokratske stranke, za čijeg je prvog predsednika izabran u februaru 1990.
Kao aktivni učesnik političkih događaja, Mićunović je bio poslanik u Skupštini Srbije i u Skupštini SR Jugoslavije. Posle političkih promena u Srbiji 2000. godine Mićunović je izabran za predsednika Veća građana Skupštine SR Jugoslavije, da bi u februaru 2003. bio izabran za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je u januaru 2007, a potom i na izborima 2008. i 2012. godine.
Dragoljub Mićunović je držao predavanja na univerzitetima u Nemačkoj i SAD.
Objavio je pet knjiga i preko 100 naučnih radova.
Živi u Beogradu.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.