Vučje noći - Vlado Žabot

Roman Vučje noći baštini veliko nasleđe evropske književnosti.
Služeći se elementima gotike, misterija, tematizovanjem đavola i veštica, kao i ekspresionističkim, razlomljenim, gotovo poetskim vizijama u prozi, Žabot ispituje zaostavštinu paganskog u savremenom svetu. Kao rascepe u nama znanoj slici sveta i kao rascepe u samom čoveku, onda kada se nađe u sudaru sa graničnim prostorom u kome se kalendari ukrštaju a sama priroda oblikuje postojanje.
Ima nečeg kafkijanskog u romanu Vučje noći. Žabot preispituje (ne)sposobnost pojedinca da savlada zamke koje postavlja zarobljeni i zaustavljeni kolektiv.
Za roman Vučje noći Žabot je dobio „Kresnikovu nagradu“, najvažnije književno priznanje u Sloveniji.
Roman Vučje noći doživeo je više izdanja u Sloveniji. Objavljen je i u antologijskoj ediciji Slovenska zgodba (2004).
Vučje noći su prevedene na ruski (u dva izdanja), nemački, poljski i makedonski jezik.

Karakteristike

• Žanr: Roman
• Format: 14x21
• Broj strana: 168
• Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom
• Pogovor: Tamara Krstić

O autoru

Vlado Žabot (Šafarsko, 1958), slovenački pisac i novinar.
Jedan od najpoznatijih savremenih slovenačkih proznih pisaca. Piše romane, priče i knjige za decu.
Žabot je završio komparativnu književnost na Univerzitetu u Ljubljani.
Radio je kao novinar i urednik u dnevnom listu Delo.
Dugo vremena bio je predsednik Društva pisaca Slovenije.
Najvažniji romani: Pastorala, Vučje noći, Nimfa, Sveto venčanje, Sukub.
Knjiga priča: Bukovska majka.
Knjige za decu: Pikec i Puhec gledaju Mihca, Tajna močvare Vilindol.
Za roman Vučje noći dobio je „Kresnikovu nagradu“, najvažnije književno priznanje u Sloveniji, dok je za roman Pastorala dobio „Prešernovu nagradu“.
Roman Vučje noći doživeo je više izdanja u Sloveniji. Objavljen je i u antologijskoj ediciji Slovenska zgodba (2004).
Vučje noći su prevedene na ruski (u dva izdanja), nemački, poljski i makedonski jezik.
Živi u Ljubljani.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.