Susret sa stvarnošću - Dragoljub Mićunović

Knjiga razgovora i eseja, svedočanstvo o političkim, društvenim i kulturnim izazovima u Srbiji od 5. oktobra 2000. godine do naših dana.
Dragoljub Mićunović iz ugla intelektualca, sociologa, aktivnog građanina i političara analizira savremenu srpsku društvenu i političku scenu, kao i njen širi balkanski i evropski kontekst.
Obnavljajući žanr razgovora kao forme u kojoj se u susretu različitih iskustava i stanovišta preispituju najizazovnija pitanja uzburkane stvarnosti, Mićunović u razgovorima iz knjige Susret sa stvarnošću daje precizne analize, uzbudljive rasprave, utemeljene studije.
U središtu ovih razgovora jeste nastojanje da se racionalnim promišljanjem političke scene i društvene stvarnosti oblikuje iskustvo koje ima i teorijsku snagu i praktičnu vrednost.
Razgovori u knjizi Susret sa stvarnošću vođeni su sa srpskim i svetskim medijima, među kojima su i kineski, bugarski i danski časopisi. Većina razgovora u knjizi Susret sa stvarnošću vođeni su od polovine 2012. do jeseni 2015. godine sa novinarima dnevnih novina Politika, Blic, Danas, Novosti, Dnevnik, ili magazina NIN, Vreme, Novi magazin, Nedeljnik. Ilustrovana politika.
„Da bismo sami sebe izbavili iz tog začaranog kruga želja i izmišljene stvarnosti, prvi korak je hrabri i ‘bolni susret sa stvarnošću’. Uspomene na slobodu ne smeju da miruju, zadatak je intelektualaca da ih bude. Danas je u čitavom svetu jasno da se oni, pre svih, moraju suprotstaviti sveopštoj anesteziji i opsenarskom udaljavanju od stvarnosti. Danas je jasno da je ćutanje ne samo kukavičluk već i laganje, jer se skrivanjem istine iskrivljuje stvarnost.“ (Dragoljub Mićunović)

Karakteristike

• Žanr: Esej
• Format: 14x20
• Broj strana: 208
• Povez: Broš

O autoru

Dragoljub Mićunović (Merdare, Toplica, 14. jul 1930), filozof, političar.
Kao osamnaestogodišnjak proveo je dvadeset meseci na Golom otoku.
Posle diplomiranja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedno vreme radio je kao profesor filozofije i psihologije u Kruševcu. Početkom šezdesetih postaje asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Katedri za filozofiju, gde će kasnije predavati istoriju socijalnih i političkih teorija na Odeljenju za filozofiju i sociologiju.
Jedan je od organizatora i vođa studentskih demonstracija u Beogradu 1968, zbog čega je hapšen i proganjan. Početkom 1975. godine, zajedno sa još osam profesora, udaljen je sa beogradskog Filozofskog fakulteta zbog “političke nepodobnosti”.
Narednih nekoliko godina proveo je u Nemačkoj, kao profesor na Univerzitetu u Konstancu, odakle se u zemlju vratio 1983. i u narednom periodu učestvovao u radu Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja.
Jedan je od trinaest intelektualaca koji su 1989. godine obnovili rad Demokratske stranke, za čijeg je prvog predsednika izabran u februaru 1990.
Kao aktivni učesnik političkih događaja, Mićunović je bio poslanik u Skupštini Srbije i u Skupštini SR Jugoslavije. Posle političkih promena u Srbiji 2000. godine Mićunović je izabran za predsednika Veća građana Skupštine SR Jugoslavije, da bi u februaru 2003. bio izabran za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je u januaru 2007, a potom i na izborima 2008. i 2012. godine.
Dragoljub Mićunović je držao predavanja na univerzitetima u Nemačkoj i SAD.
Objavio je pet knjiga i preko 100 naučnih radova.
Živi u Beogradu.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.