Zločin 21. veka - Edvard Bond

Izabrane drame jednog od ključnih dramskih pisaca našeg vremena.
Svetska premijera Bondove drame Melodija.
Naslovna drama Zločin 21. veka govori o budućnosti koja ne mora biti daleka, jer smo, smatra Bond, u njoj već bili. Radnja se odvija u kasnom 21. veku u kojem su svi ljudi kontrolisani pomoću mikročipova i zatočeni u gradovima/logorima.
U dramama Na unutrašnjem moru i Melodija Bond insistira da deci mora biti pružena mogućnost da razumeju svet odraslih, da bi, kao “agenti budućnosti”, mogla da ga promene. Drama Na unutrašnjem moru sublimira sve Bondove antiratne cikluse i govori o razvijanju istorijskog čula, o potrebi da se istorijska zbivanja razumeju i odgovornost za istoriju prihvati.
Tragičnost drame drame Postojanje leži u spoznaji do koje njen junak X dolazi iskorakom iz rutine, neplaniranim skretanjem sa društveno utvrđenog i predodređenog puta. Posle prikazanog susreta s nepoznatim, u sobi sličnoj Orvelovoj 101, to postaje susret i suočavanje sa samim sobom, pri čemu su bekstvo od odgovornosti i povratak na staro je nemoguć.
Drama, veruje Bond, sve autoritete dovodi u pitanje i zbog toga je bez nje nemoguća demokratija kako u grčkom polisu, tako i u današnjem globalnom metropolisu.

Karakteristike

• Žanr: Drame
• Format: 14x21
• Broj strana: 212
• Povez: Tvrdi
• Pogovor: Nataša Milović

O autoru

Edvard Bond (London, 1934), jedan od najvažnijih modernih dramskih pisaca engleskog jezika.
Osim kao dramski pisac, Edvard Bond je izuzetno značajan i kao reditelj, pesnik, esejista, teoretičar drame i pozorišta, pisac filmskih scenarija.
Napisao je preko pedeset drama za pozorište, radio i televiziju.
Napustio je školu kada je imao petnaest godina i nakon toga se posvetio samoobrazovanju. Već njegov drugi komad, Spaseni, bio je zabranjen jer je odbio da iz njega ukloni scenu u kojoj se beba kamenuje do smrti. Ova zabrana se smatra događajem koji je doveo do ukidanja pozorišne cenzure u Velikoj Britaniji.
Često nazivan i kontroverznim zbog stavova o društvu i o drami i pozorištu, ali i zbog tretmana nasilja u svojoj dramaturgiji, Bond je iskazao nedvosmislenu kritičku retrospektivu osnovnih trauma modernih vremena.
Najznačajnije drame: Papino venčanje (1962), Spaseni (1965), Rano jutro (1967), Uski put do dubokog severa (1968), Crna misa (1970), Strast (1971), Lir (1972, po Šekspirovom Kralju Liru), More (1973), Luda (1975), Kamen (1976), A-A-Amerika (1976), Žena (1978), Snop (1978), Svetovi (1979), Restauracija (1980), Leto (1981), Obnova (1981), Ljudski kanon (1984), Ratne drame (1985), Jakne (1989), Jakne 2 (1992), U društvu muškaraca (1992), Olijev zatvor (1993), Utorak (1993), Na unutrašnjem moru (1995), Kafa (1996), Jedanaest majica (1997), Nigde nikog nemam (2000), Zločin 21. veka (2000), Deca (2000), Stolica (2000), Postojanje (2002), Rođeni (2003), Kratka Elektra (2004), Ljudi (2005), Podrum (2005), Arkada (2006), Melodija (2006), Nevinost (2008), Prozor (2009), Ivica (2011).
Napisao je knjigu eseja: Skrivena uloga: Beleške o pozorištu i državi (2000).
Najznačajnije Bondove pesme objavljene su u knjizi Sabrane pesme (1987).
Objavio je prepisku u pet tomova (1994-2001).
Bond je i autor nekoliko filmskih scenarija, među kojima su i scenariji za filmove: Eksplozija, Mihael Kolhas, Smeh u mraku, Graditelj, Nikolas i Aleksandra, Mobi Dik i Itaka.
Autor je nekoliko libreta za operu i balet.
Živi u Londonu.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Arhipelag asortimana.