Sloveni u ranom srednjem veku - Valentin Vasiljevič Sedov

Rani srednji vek predstavlja prelomnu fazu u istoriji slovenstva. Evropa je u osvit srednjeg veka bila podeljena na dva pot­puno različita sveta. Antički, u to vreme vec hrišcanski svet s visoko razvijenom kulturom, naprednim zanatstvom i uredenim gradovima, naseljenim prvenstveno Grcima i Rimljanima, i dru­gi, onaj veci, koji su činili varvari sa svojim paganskim običajima i pogledima na svet, što nije poznavao ni gradski život ni državnost. Razlike izmedu ova dva sveta bile su ogromne.

Rani srednji vek iz korena menja ovu situaciju. Velika seoba naroda ili velika migracija Slovena s početka ovog perioda izbrisali su granice i srušili zid izmedu antičkog i varvarskog sveta, usled čega je „varvarima“ pružena prilika da upoznaju dostignuca rim­sko-vizantijske civilizacije i da postave temelje za novu evropsku kulturu. Na istorijsku scenu stupaju nove snage. U ranom srednjem veku stvorena je nova etnička karta Evrope, počele su da se formiraju etnojezičke zajednice koje su trajale tokom razvijenog i kasnog srednjeg veka, a koje postoje i dan-danas. Uporedo s formiranjem zasebnih naroda u vecem delu Evrope nastajale su i države. To je takode bilo vreme pojave i razvoja prvih ranosred­njovekovnih gradova, koji su kao snažan impuls za jačanje državnosti, rast ekonomije, razvoj kulture, arhitekture, umetnosti i du­hovnog života višestruko uticali na dalji tok evropske istorije.