U sebi krijem prokletstvo.
U sebi krijem dar.
Moj dodir je smrt.
Moj dodir je moć.

Džulijet nije nikoga dodirnula tačno 264 dana!

Poslednji put kad je to uradila nehotice je izazvala nesreću, ali Reuspostava ju je ipak zatvorila zbog ubistva. Niko ne zna zašto je Džulijetin dodir smrtonosan. Ali dogod nikoga ne povređuje, nikoga nije ni briga. Svet je previše zauzet oporavljanjem od sopstvene propasti da bi obraćao pažnju na jednu sedamnaestogodišnju devojku. Bolesti desetkuju stanovništvo, hranu je teško naći, ptice više ne lete, oblaci su pogrešne boje…

Reuspostava je Džulijet prvo bacila u ludnicu, pa se predomislila. Toliko je mrtvih unaokolo da se u vazduhu već oseća dah pobune, a ona bi mogla biti njihovo rešenje? Možda ona nije samo jedna napaćena duša u otrovnom telu. Možda im sada baš jedna takva treba?

Džulijet mora da odluči: biti njihovo oružje, ili okrenuti oružje protiv njih i postati borac!