Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti - Maks Bleher
Arhipelag objavljuje prvi je prevod Maksa Blehera, modernog rumunskog klasika tragične sudbine, na srpski jezik. Veliki rumunski prozni pisac i pesnik Maks Bleher (1909-1938) bio je prijatelj i sagovornik nekih od najznačajnijih ličnosti svog vremena: Andrea Bretona, Martina Hajdegera, Andrea Žida, Đea Bogze ili Mihaila Sebastijana. Poslednjih godina oživel...
Vidi više
Arhipelag objavljuje prvi je prevod Maksa Blehera, modernog rumunskog klasika tragične sudbine, na srpski jezik. Veliki rumunski prozni pisac i pesnik Maks Bleher (1909-1938) bio je prijatelj i sagovornik nekih od najznačajnijih ličnosti svog vremena: Andrea Bretona, Martina Hajdegera, Andrea Žida, Đea Bogze ili Mihaila Sebastijana. Poslednjih godina oživel
Cena:
715 RSD
Nema na stanju
Arhipelag objavljuje prvi je prevod Maksa Blehera, modernog rumunskog klasika tragične sudbine, na srpski jezik.
Veliki rumunski prozni pisac i pesnik Maks Bleher (1909-1938) bio je prijatelj i sagovornik nekih od najznačajnijih ličnosti svog vremena: Andrea Bretona, Martina Hajdegera, Andrea Žida, Đea Bogze ili Mihaila Sebastijana. Poslednjih godina oživelo je interesovanje za književnost Maksa Blehera u Rumuniji, Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Bleherovi romani doživeli su čitav niz prevoda i veliki odziv kod kritike i čitalaca u različitim kulturama.
Svetska književna kritika upoređuje Maksa Blehera s Kafkom, Brunom Šulcom, Davidom Fogelom i drugim velikim piscima Centralne Evrope iz prve trećine XX veka. Ežen Jonesko je za njega rekao da je „rumunski Kafka“.
Nobelovka Herta Miler smatra da Bleherov pogled „tako prodornim“ čini „erotizam koji boravi u svim stvarima i čezne da izađe“: „Kada čitate njegove knjige teško vam je da poverujete svojim očima. Autor ovog remek-dela bio je jedan dvadesetpetogodišnjak već oslabljen bolešću, ali Bleherove reči nisu tu da prosto opišu predmete – one ih kao ptice grabljivice grabe svojim kandžama i otržu ih u visine.“
Autobiografski roman Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti predstavlja uzbudljivo svedočanstvo o jednom vremenu, o jednoj ličnoj sudbini i o neponovljivoj senzibilnosti pisca koji je istinski spoznao svoje vreme i tamne pretnje i izazove koji se u tom vremenu tridesetih uobličavaju u njegovoj neposrednoj stvarnosti.
Veliki rumunski prozni pisac i pesnik Maks Bleher (1909-1938) bio je prijatelj i sagovornik nekih od najznačajnijih ličnosti svog vremena: Andrea Bretona, Martina Hajdegera, Andrea Žida, Đea Bogze ili Mihaila Sebastijana. Poslednjih godina oživelo je interesovanje za književnost Maksa Blehera u Rumuniji, Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Bleherovi romani doživeli su čitav niz prevoda i veliki odziv kod kritike i čitalaca u različitim kulturama.
Svetska književna kritika upoređuje Maksa Blehera s Kafkom, Brunom Šulcom, Davidom Fogelom i drugim velikim piscima Centralne Evrope iz prve trećine XX veka. Ežen Jonesko je za njega rekao da je „rumunski Kafka“.
Nobelovka Herta Miler smatra da Bleherov pogled „tako prodornim“ čini „erotizam koji boravi u svim stvarima i čezne da izađe“: „Kada čitate njegove knjige teško vam je da poverujete svojim očima. Autor ovog remek-dela bio je jedan dvadesetpetogodišnjak već oslabljen bolešću, ali Bleherove reči nisu tu da prosto opišu predmete – one ih kao ptice grabljivice grabe svojim kandžama i otržu ih u visine.“
Autobiografski roman Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti predstavlja uzbudljivo svedočanstvo o jednom vremenu, o jednoj ličnoj sudbini i o neponovljivoj senzibilnosti pisca koji je istinski spoznao svoje vreme i tamne pretnje i izazove koji se u tom vremenu tridesetih uobličavaju u njegovoj neposrednoj stvarnosti.
