Đavolska snevačina/Slatkovodna neman - Đura Đukanov

Za davola, postoji 1, može biti istina a i ne mora. Govorka se da sedi ispred Bakarne cuprije, rani se živim žabama, glistama i rovcima. Štrika vunene čarape, dodaju neki lažovi, za rode i laste, kad u jesen letu kroz oblake, da im ne ozebu noge. Klotfrkete, frketeklot. Drugi, braca - lažovi, tvrdu da je posto od mlogo mali davolčici. Mali davolčici ostali su iza konja koji se podaviše u jamurinu isprid cuprije . Crven je, od promaje, glasno kije. Na zdravlje!