Ženarnik - Aleksandar Tišma

Seksualnost u romanu Ženarnik, je u najvecoj meri povezana sa scenama svakovrsnog nasilja i sa sadističkim oblicima strasti. Pisac je uronio u svet arhajske, prvobitne zajednice kako bi u njoj prepoznao nepatvorenu ljudsku prirodu opsednutu telesnošcu i seksualnošcu, nagonom za moc i vladanje ljudima, kao i prevashodno sadističkim opsesijama. U poetičkom smislu treba konstatovati da je Tišma sačinio istinski roman desadovskog tipa, jedan od najizrazitijih te vrste u srpskoj književnosti. Ako je u najvecem i najboljem segmentu Tišminog opusa očevidna piščeva potreba otkrivanja čovekove strasti usmerene ka razaranju normi i činjenju prekršaja, onda se ta mračna potreba onog destruktivnog dela ljudskoga bica veoma jasno iskazala i u romanu Ženarnik. Ratna situacija ili logorski ambijent, kao povlašceni hronotop Tišmine proze, dobio je na taj način svojevrsnu mitsko-istorijsku dopunu kakvu veliki srpski pisac nije do sada iskušavao.