Ja. I niko moj - Aleksandar Tijanić

Praktično, nema srpskog političara koji ne misli da su Srbi stoka. Teorijski, nema Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojima je otpao rep. Svi su u pravu.

Javna srpska politika stoga je puka halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; država je paravan. Naš život predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta. Smešteni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali.

„Ko greha nema, neka prvi baci kamen. Ako može da dobaci.“ Nenad Čanak

„Istina je da su tekstovi u ovoj knjizi svojevrsni okamenjeni otisak savesti u krvavom blatu Srbije, na prelazu milenijuma. Višeslojni, ponekad uličarski drečavi, pod vatrometom prejakih izraza, daleko sa one strane pristojnosti, ali sa vešto umetnutim biserima dubokog razumevanja načina (skrivenih od očiju izvarane publike) funkcionisanja društva, države, etosa i etnosa.“ Nenad Čanak

„Kako god pokušali da pročitamo i shvatimo poslednjih četrdeset godina u jugoslovenskom i srpskom novinarstvu, moramo stići do Aleksandra Tijanića. Njegov odlazak promenio je odnos prioriteta i važnosti konačnosti i beskonačnosti. Mislim da bi slično bilo i da je živ, i da smo zajedničkim radom, kako smo i započeli, završili „četrdeset godina moga bavljenja novinarstvom, jer ovo je moja testamentarna knjiga“, kako mi je na početku ovoga posla rekao. 'Testamentarna knjiga' je postala testament.“ Petar V. Arbutina