Dnevnik jednog lutka - Ženja Kršić

Ovi dnevnički kratki zapisi predstavljaju isečke iz života osobe koja je sebe okarakterisala i nazvala „lutkom“ ? entitetom koji je predmet lišen svih emocija i bilo kakvih reakcija ? što je daleko od faktičkog stanja. Naprotiv, reč je o ekstra faktoru stvarnosti i realnosti, bliskom onom koji je zastupljen u književno-umetničkim delima, a ipak različitom od njega ? o fragmentima doživljene stvarnosti ? secanjima, uspomenama, ispreplitanim sa trenutnim dešavanjima, kao i planovima, stremljenjima, željama.

Pošto se sve tri dimenzije: prošlost, sadašnjost i buducnost preplicu, teško je razlučiti šta je dogadaj, a šta doživljaj pisca, naratora i glavnog lika Ženje, što ovom delu daje jednu šarmatnu, prilično umetničku crtu. Beležeci snove, koji su neretko veoma dinamični, scenični, gotovo filmski, naglašava se da su i snovi deo realnosti i života. Perspektiva se pomera od instance „život je san“ do instance „život je pozornica“, kada se zauzima pasivan odnos u kome smo lutke na koncu.

Sama podeljenost i iscepkanost asociraju na Popine stihove: Vrati mi moje krpice / moje krpice od čistog sna. Ženja ce priznati da se neretko dešava da ono što poželi, da mu se i ostvari, te bi tako i ovi dnevnički fragmenti mogli biti od koristi da pomocu njih kao „krpica“ sastavi potpunu sliku svog sna o životu, jer mora se naučiti da je osnovna formula vera, kao što je govorio njegov profesor fizike:

Sve je moguce, ako ima dovoljno golubova :)

Pritom je neophodno da:

... Da uzmem dim i čekam sebe, u zasedi, da se vratim sa svih tih mesta i da se obračunamo...

Te neka ovi dnevnički zapisi budu ključna tačka tog obračuna sa sobom, neka vrsta mantre i magije koje ce ga olakšati, a ova knjiga kao svojevrstan „Nekronomikon“ koji ce taj obračun učiniti bezbolnim, uspešnim i pozitivnim, a nakon toga predstavljati samo početan korak ka nekom književno-umetničkom ostvarenju, za šta autor ima potencijala i dara.

Do tada držimo se stiha grupe „Piloti“ ? ...Svet je lep kada sanjamo... ? ili kako bi to Ženja sročio:

... U najlepšim mojim snovima je bilo da dode do ovoga, ne da ljudi umiru i da su zaraženi, vec da mogu na miru da spavam bez glasova. Saznanjem da nešto ne štima ni kod nas, a ni u svetu, žao mi je, i mislim da sanjam, nisam navikao da nema buke. Bicu lud sveta radi, samo, korono, idi u pičku materinu, i glasovi, vratite se! Ljudi, živite!

Odnosno:

… Stoga ? sanjajte, ljudi! Maštajte! Verujte u šta bilo, ili ne verujte ? no, i to je ipak neka maštarija…

Jer iz mašte se rada svašta.

– Marina Ðenadic