Soba na obali - Milan Belegišanin

Podvodeci pripovedanje pod tematski oreol smrti, pripovedač, čini se, nastavlja važnu liniju narativa moderne književnosti i postupak davno započete rekonstrukcije mita. Soba na obali sasvim nenametljivo, čak i toplo, vraca nas našoj prirodi, prirodi čoveka koji misli i oseca, spoznaje i iskustveno proživljava, obnavlja pokidane veze sa zajednicom od koje se otudio. Jedina sigurnost u nesigurnom vremenu je smrt, koja za čoveka današnjice nije više intimna, vec postaje javna, a samim tim i desakralizovana. Naš pripovedač i samoj smrti vraca onaj izgubljeni veo privatnosti i humanosti.

Ponajviše na nas deluje esencijalna Belegišaninova veština da nas pričom suoči sa nama samima i našim najvecim ograničenjima i strahovima, te da nas istih oslobodi i da nakon zatvaranja knjige osetimo lakocu koja nam stalno izmiče. Po tome je ova proza sasvim u službi čoveka, a njene vrednosti visoko na lestvici književnih dometa.