Sve pesme Momčila Nastasijevića - Momčilo Nastasijević

Knjiga u kojoj je sabrana celokupna poezija našeg velikog pesnika. Kao dodatak su štampane dve Nastasijeviceve drame, pisane u stihovima (Meduluško blago i Ðurad Brankovic; osim poezije knjiga sadrži fotografije, faksimile rukopisa, naslovne strane i druge detalje vezane za poeziju i život Momčila Nastasijevica).

Momčilo Nastasijevic je, daleko od bučnih i uskovitlanih pesničkih proglasa socijalne ili nadrealističke škole ili grupe prvih poratnih modernista (formalno, ovi nisu bili grupa pošto je medu njima postojalo isuviše različitih individualnosti), stvarao svoju poeziju potpuno usamljen i bio neka vrsta sinteze htenja celog meduratnog srpskog pesništva. Iako ga mnogi drže za „sveca“ srpskog pesništva, njegova poezija se ne smatra nipošto religioznom. Nastasijevic je bio filosofski pesnik. Biti filosofski pesnik znači imati filosofske preokupacije i pesnički ih izraziti. Pesnikova filosofija, filosofija je usamljeništva. To je filosofija pesnika koji se uputio putem kojim niko ne hodi (nije ni hodio, niti ce njime hoditi) ne bi li pronašao svetlost – pesmu, bitno različitu od svih drugih pesama. To je osudenost na usamljenost i u životu i u pesmi: To kuda neprohod im, / čudno mi se otvori put.

Momčilo Nastasijevic roden je 23. septembra 1894. u Gornjem Milanovcu. Porodica Nastasijevic je poreklom iz Prizrena. Školovao se u G. Milanovcu, Cačku i Kragujevcu, a studirao je u Beogradu. Prvi svetski rat proveo je u Milanovcu, ne uspevši da se sa srpskom vojskom prebaci u Albaniju. Posle rata radi kao nastavnik. Piše poeziju, drame, pripovetke, eseje.

– Iz pogovora priredivača Dušana Stojkovica