2004. godina, Beograd.

Svaki peti brak u Srbiji završi se razvodom.

Živi se ispred televizora, kroz politiku i svakodnevicu. Priča se da je pre bilo bolje, a da ce biti još gore. Svi znaju „kako bi trebalo da bude“...

U jednom novobeogradskom bloku raste grupa dečaka, tvrdoglavo uverena da im niko ništa ne može, samo ako su složni. Nijedan problem ne deluje im nerešiv, nijedna situacija opasna... Odrastanjem, odluke postaju teže, a posledice vece. Svaki od njih mora da izabere svoj put, čak iako je premlad za taj izbor.

Jedan od njih je i Boris... Kada tvrdoglavost postaje problem, a nestašluci prelaze u poroke?

Ovo je roman za sve mlade koji misle da nije do njih.

Ovo je roman za sve roditelje koji misle da laž može da zaštiti.

„Aljoša Ljubičic pripoveda u prvom licu o odrastanju i sazrevanju jednog dečaka u Beogradu početkom novog milenijuma. I ovo je njegov prvi roman. Iako debitant, svojim jedinstvenim stilom i iskrenošcu Ljubičic uspeva da zgrabi čitaoca vec na prvim stranama kada upoznajemo glavnog junaka – petnaestogodišnjeg Borisa Ružičica i njegovu idiličnu porodicu – otac i majka profesori, starija sestra za primer. Medutim, idila je samo privid i polako, kako stranice odmiču, nagoveštava se njeno urušavanje. Autor nam ništa ne otkriva unapred vec nam pripoveda redom, onako kako su se stvari i dešavale. Kroz priču idemo bez zaustavljanja kao planinskom rekom punom bukova i sprudova, ali i skrivenih mesta koja čuvaju neke tajne. Recimo o svemu onome što tada radimo prvi put. Da li je Stajalište 21 tinejdžerski roman? Svakao da jeste i kao takav spada u nedostajuca štiva napisana na našem jeziku, smeštena u naš prostor i vreme, ali, zbog svoje autentičnosti i iskrenosti može biti i zanimljiv i važan roditeljima tinejdžera. Ako ništa drugo, ono da ih podseti da su i oni nekada bili mladi i da decu nikada ne treba ispustiti iz vidokruga jer kada nam nisu na oku moramo znati gde su, s kim su i šta rade.“

– Iz recenzije Milice Piletic