Pad Gondolina
Dve najveće sile sveta obrele su se u priči o Padu Gondolina.
Morgot, kao iskonsko zlo, nije prisutan u priči ali upravlja silnim vojskama iz svoje tvrđave Angband. Potpuno suprotstavljen Morgotu jeste Ulmo, najmoćniji Valar posle Manvea. Sred ovog božanskog trvenja, smešten je grad Gondolin, predivan i skriven. Utvrdili su ga Vilovnjaci Noldori, koji su nekad obitavali u Valinoru, božanskom kraljevstvu, a potom, pobunivši se protiv njihovog vladara, pobegli u Srednju zemlju.
Turgona, gondolinskog kralja, najviše mrzi i najviše ga se boji Morgot, koji očajnički pokušava da otkrije taj vešto skriveni grad, dok Bogovi u Valinoru, na žustrim većima, odbijaju da se povinuju Ulmovim nakanama i zamislima. U taj svet stupa Tuor, Turinov rođak, oruđe Ulmove zamisli. Neopažen, pod Ulmovim vođstvom, Tuor kreće iz rodne zemlje na strahotno putovanje do Gondolina, i u jednoj od najupečatljivijih scena iz istorije Srednje zemlje, Bog mora se pred njim ukazuje, uzdigavši se iz okeana usred stihije. U Gondolinu je postao slavan; oženio se Idril, Turgonovom ćerkom, i njihov sin je Earendel, čije je rođenje i veliki značaj u danima što će doći Ulmo predvideo. Ishod je strahovit.
Morgot je, zahvaljujući izdaji, saznao sve što mu je trebalo, i krenuo u razarajući napad na grad, sa Balrozima i zmajevima i Orcima nebrojenim. Nakon detaljnog opisa pada Gondolina, priča se završava begom Tuora i Idril, sa njihovim sinom Earendelom, gde su, osvrćući se na planinskim liticama dok beže ka jugu, gledali u razvaline grada u plamenu. Njihov se put završava novom pričom, Pričom o Earendelu, koju Tolkin nikada nije napisao, ali koja je u ovoj knjizi prikazana kao nacrt na osnovu drugih izvora. Prateći prikaz priče o Berenu i Lutijeni, Kristofer Tolkin je koristio isti modalitet ’segmentovane istorije’ u pisanju ovog izdanja Pada Gondolina. Po rečima Dž. R. R. Tolkina, bila je to „prva prava priča iz njegovog izmišljenog sveta” i zajedno sa Berenom i Lutijenom i Decom Hurinovom čini triptih „Velikih Priča” o Starijim danima.
