Srbi i Sveta zemlja - Željko Perović

Putujte sa srpskim hadžijama kroz biblijske predele i događaje. Doživite njihove svečane ispraćaje i dirljive rastanke, odlaske na rizična putovanja gde su ih vrebali drumski razbojnici, vodene stihije i skrivene galije gusara. Neka se i vaša duša s njima razneži pred Svetom Zemljom i zadrhti pred praznim grobom Hristovim u Jerusalimu. Neka oseti svu srpsku radost i tugu što se vekovima već razleže po ovim drevnim naseljima, gorama i pustinjama koje su ugostile Hrista – istinitog Boga i najdivnijeg Čoveka koji je ikada rođen na ovoj planeti. Ovo je knjiga o čudesnoj ljubavi Srba ka Svetoj Zemlji, koja od 13. veka do današnjeg dana ne gasne niti jenjava uprkos dugom robovanju, ustancima i ratovima, vladavini tirana i bezbožnika...

Srpski hadžiluk predstavlja jedan od najlepših izdanaka Svetosavlja, te naše narodne vere koju nam je Hristos blagoslovio kroz Svetog Savu, a sa kojom ćemo mi kao narod i izaći pred Njega o Drugom dolasku Njegovom (Mt. 25, 32). Ovo izdanje predstavlja jedan skromni pokušaj da se taj izdanak oslika, da se na jednom mestu opiše kako su Srbi krotko osvajali Svetu Zemlju koja, sama po sebi, predstavlja jedan ogromni hram pod vedrim nebom u kome je Bogočovek samim svojim životom održao prvo i najvažnije pravoslavno bogosluženje; kako su Srbi sebe ugrađivali u to nevidljivo zdanje, kako se u njemu pričešćivali blagodaću i lepotom Hristovom.

Pišući o domaćem pokloništvu Sveti vladika Nikolaj kaže da se srpski hadžija u starini dugo i mukotrpno pripremao za ovaj sveti put: „Prvo posti i usiljeno se moli Bogu dan i noć; posećuje crkvu i pričešćuje. Pa onda čini milostinju, pomažući bedne i nevoljne. Pa onda ide po selu od kuće do kuće i prašta se sa svima, moleći prijatelje da ga pominju u molitvama, i neprijatelje da se odobrovolje prema njemu i oproste mu sve uvrede i nepravde. Pored toga on izbegava sujetna veselja i zabave, izbegava smeh i mnogorečivost. I, pri samom polasku, oblači se u sasvim novo odelo, blagosilja sve, koji ostaju u selu, i srodnike i nesrodnike i prijatelje i neprijatelje, i prosi blagoslov od sviju. Jer, gle, polazi grešan čovek u Svetu Zemlju, kao u bliže prisustvo Božje, pa ispunjen strahom i trepetom stara se, da se preporodi, očisti i obnovi, da bi se udostojio prisustva Božjeg. Sve to što poklonik čini pred polazak u Svetu Zemlju može se izraziti jednom jedinom rečju – pokajanje.“