Trilogija o slobodi - Janičar, Četnik, Ustanik

Autor: Saša Edi Đorđević

JANIČAR
Dva brata, dve vojske, dve sudbine...
Potresna priča o najstrašnijem periodu srpske istorije
Godine 1521. Smederevski sandžak bio je jedan od najsevernijih krajeva moćnog Osmanskog carstva, polazna tačka za prodor u samo srce Evrope. Težak ali mahom miran život seljana tog kraja promeniće se iz korena kada u njihov kraj dojaše četa elitnih turskih vojnika, janičara, naplati danak u krvi i odvede grupu sasvim mladih dečaka u Istanbul. Tom prilikom će se razdvojiti i dva rođena brata, Stefan i Gojko, čije će životne priče poći sasvim različitim tokom sve dok se jednoga dana ponovo ne ukrste na potpuno neočekivan način... Potresna priča, kakvih je širom Srbije bilo na stotine, preko sjaja i bogatstva sultanovih odaja zapravo nas vodi u najmračniji i najtužniji period srpske istorije.

ČETNIK
Kroz krvave ustanke i ratove za nezavisnost, Srbija je povratila državnost. Od zlostavljane, zapuštene turske domaćice postala je gizdava princeza oko koje su se sa svih strana sjatili prosci, neki sa cvećem, neki sa trnjem u rukama. No ona je bila dovoljna sama sebi, željna da uživa kao svoja na svome i u toplo majčinsko krilo uzme i onu svoju decu koju su još uvek čvrsto stezale turske kandže. A narod? Dočekao je slobodu, ali se nije otarasio muka. Dok su se neki basnoslovno obogatili, većina je dopala teške bede i živela tek da bi preživela, uboga i često neuka, svakodnevno bolno podsećana da zulumćari i dalje postoje, samo što govore i oblače se drugačije od Turaka. Za vlast u oslobođenoj Srbiji godinama su se bespoštedno borile iz seoskog blata ponikle srpske dinastije čija je krv naprasno poplavela. Potomci dvojice vođa srpskih ustanaka, Karađorđevići i Obrenovići, kovali su zavere, dizali bune, svrgavali i ubijali jedni druge. Tako je počeo i 20. vek...

USTANIK
Šumadijska priča, dva veka daleka.

Nad Srbijom je ugašeno Sunce. Ostavljena da se sama bori protiv moćne imperije, pala je na kolena, u krvavo blato. Preživeće teške vekove u ropstvu pre nego što se Osmansko carstvo bude urušilo iznutra, izjedano pohlepom i nelojalnošću vlastele i janičara. Nabijaće je na kolac, okivati u lance, kidati kožu usijanim kleštima, ali joj neće slomiti slobodarski duh. Boriće se, jadna i izmučena, da zbaci okove i protera zlotvore. To joj dugo neće uspeti, sve dok u srcu Šumadije ruke nekih hrabrih ljudi ne zapale ustaničke baklje koje će je obasjati svetlošću slobode.