Samidba: Najviše o Paviću - Milivoj Nenin

Zašto je ova knjiga dobra, mimo toga što je lepo napisana i što se lako čita. Zato što razdvaja ono što valja od onog što je bez ukusa, što je jednostavno đubre. Zato što opisuje jedno vreme koje nas je dovelo dovde, pa se sada bavimo književnom patologijom a ne umetnošću. Ova knjiga je značajna za sve buduće istoričare srpske književnosti, kao opomena, kao što su to i knjige Nebojše Vasovića, Marinka Arsića Ivkova, ili Predraga Čudića (mogao bih još da nabrajam, ne mnogo, ali kome). I, da li će pomoći? Ne verujem. Svet književnosti je izgleda nepovratno postao svet površnosti i nehaja, smeće pisane reči, sa toliko retkim izuzecima da ozbiljne čitaoce onespokojava i baca u očajenje. Ali, utešno je, na kraju, samo to: nije prvi put, Pa neće bitio ni poslednji, Vreme grada kue i gradova, vreme gradi, vreme razgrađuje...

Iz predgovora Milorada Grujića