Slon na Karlovom mostu

Prevod: Dubravka Srećković Divković

 

„Ovaj mudri, vešto napisani, razigrani roman neodoljiva je književna slagalica i istinsko uživanje.“ 

– Pickle Me This

Hala je slonica. Pobegla je iz praškog zoološkog vrta. Luta ulicama u potrazi za vodom i hranom, zbunjena i unezverena. Baš kao Pražani na koje nailazi. Zabezeknuti kad je vide, zbunjeni u sopstvenom životnom tumaranju. Ali susreti Hale sa stanovnicima Praga svima će izmeniti sudbinu.

Svaki junak ove priče nalazi se na životnoj prekretnici i očajnički traga za mudrošću koja mu je nužna da bi se izborio s najdubljim pitanjima – kako da živi, koga da voli, kako da prezdravi. Pisac Vaša i njegova supruga Marta, psihoterapeutkinja, suočavaju se s pitanjem da li treba da imaju dete; Šarki, igračicu koja se bliži kraju karijere, redovno posećuje prikaza odavno mrtve balerine Ane Pavlove; klovn Josef nastupa na samom Karlovom mostu, ali će ga pokositi nova ljubav…

A Hala nosi sopstveni teret tuge i bolne uspomene iz zatočeništva, iako je sada, poput ljudi koje susreće, i sama slobodna da odlučuje i bira. Slično njima, i ona luta ne znajući ni kud će ni šta će.

Ispripovedan raskošnim glasom šest vekova starog Karlovog mosta u Pragu, ovaj roman Tomasa Trofimuka majstorski nas ubeđuje da prihvatimo sva čudesa koja se dešavaju u njemu: da most može da ispriča priču, da je umetnost neraskidivo povezana s našim opstankom, da jedna slonica može da seje iznenadna lucidna razmišljanja, da su nerazdvojive tuge slonova i ljudskih bića.

„Takav zavojit pripovedački tok, osvežen humorom i posvećen sitnim ljudskim manama i društvenim kapricima, s nama je još od Servantesa i Lorensa Sterna. Trofimuk toj tradiciji pridodaje sopstvenu veštinu i jedinstveni glas. Neobična, iskrena, spontana, anegdotska, čulna… opojna mešavina.“