Kain i Abot, Avelj i Kostelo

U stihovima Nenada Jovanovića sve postaje mogući izvor pesme: od ličnih doživljaja do pesničke kulture, od glasova na ulici do glasova iz kakve pesme, od prizora viđenih na putovanju do slika oživljenih u prosvetljujućem trenutku unutrašnjeg sveta.

Amerika i Filipini, rudnici u Solt Lejk Sitiju i vašar u Šapcu, Dunav i Gang, Dišan i gruzijski film, mimezis i hronologija, Vitlejem i Ulan Bator, i još mnoštvo drugih tema koje se javljaju mimogred ili u usredsređenom obliku, sve se to vrtloži u uzbudljivoj slikovnosti ove poezije koja ne prestaje da nas iznenađuje.

Jovanović je nesvakidašnje radoznao pesnik, istinski istraživač jezika, glasa i zvuka, pesme i sadržaja koji se postepeno stapaju u asocijativnu, dinamičnu i stilsko-jezički efektnu celinu.