Preobražaj

U Preobražaju je posejano seme za preobražaj svetske književnosti, na način, do tada, u književnosti neviđen: premisa da je Gregor Samsa, tek tako, probudivši se, shvatio da se, u toku noći, preobrazio u bubu (na nemačkom ungeheures Ungeziefer, doslovno u čudovišnu štetočinu) dovedena je, u svojoj unutrašnjoj logici, do savršenstva. Prva pomisao Gregora Samse ne tiče se preobražaja njegovog tela u bubu, već toga šta će sada da radi (!) kako će da se pojavi na oči svojoj porodici, čije izdržavanje je, mahom, u njegovim rukama; kako će da ode na posao, kada ne može ni da se okrene ni da stane na svoje tanke i dlakave nožice. Kafkin protagonist se, uopšte, ne pita kako je do preobražaja došlo, to ga se ne tiče jer deluje da je čitav njegov život, njegov svet, podređen sistemima porodice i posla; nema mesta za njega, kao pojedinca, već za zupčanik, šraf u mašineriji života u savremenom svetu koji ga proždire, a da on to i ne zna i da ga se to i ne tiče.