Devetstodvanaesta

Knjiga Aleksandra Đurića, Devetstodvanaesta je jedna vrsta prikaza događaja i proživljavanja iz dana u dan svih velikih uspeha oružane sile Kraljevine Srbije i toku balkanskih ratova 1912-1913 godine. Mada je u vidu dnevnika ova knjiga nema suvoparnosti, već se čita kao kakav roman.
Kad se pročita, ostaje se pod utiskom kao da smo izašli sa predstave jednog tonfilma pod naslovom „Srbija u 1912-1913 godine na ratnom frontu Balkana.”

Devetstodvanaesta je književni rad velike umetičke i nacionalne vrednosti zbog tog što je uspeo da u svojoj kompoziciji uskladi sve brutalnosti rata u svojim najjezovitijim slikama sa jednim fanatičkim nacionalizmom srpskog rodoljuba čiji duh stalno provejava kroz celo delo. Važno je napomenuti da pisac prikazuje samo ono što je on lično proživeo ili ako nije, onda on pušta da događaj prikazuje sam učesnik događaja. Maštaniju nema mesta u ovoj knjizi Aleksandra Đurića, koji je za vreme celog rata bio lično borac pešak kao đak-redov, podoficir i rez. oficir pešadije. Ovo podvlačimo naročito zbog toga što smatramo da ratne strahote najdublje može da proživljava samo pešak, dok drugi rodovi oružja imaju više prilike, da, i pored povremenog učestvovanja u vatri borbe, ipak raspolažu sa više vremena da sa izvesnih odstojanja osmatraju borbu i njene najpaklenije momente, koji su samo kod pešaka neprekidni i mogući.