U svom novom romanu Tomaš piše o detinjstvu, o Mostaru, o porodici, o vlastitoj izgubljenosti, o pisanju, o nametnutim očekivanjima, o osećaju krivice i strahu od neuspeha, a najviše o Njoj, koja unosi boje u njegov život. Ogoljava nam sebe, svoje zablude, loše izbore i navike, ali i – u ovdašnjoj književnosti retko razoružavajuće i upečatljivo – sve one sitnice kojima se ljubav očituje.