„Dokle god je normalno ono što većina kaže, svetu nema spasa.”
Razvojni roman o ženi čije je odrastanje bilo nerazdvojna nit zamršenog klupka estetike, kraljice raznolikosti, čiji se tok dalje raspleo u ne tako lepu stvarnost materijalnog sveta. Rebeka, ili kako su je zvali „Kraljica leda", bežala je u svoj imaginarni svet u pokušaju da se otrgne masovnoj kontroli i sistemu pogrešnih vrednosti. Neshvaćena i u svojoj percepciji usamljena, nemoćno je stajala kao svedok besmislice u kojoj su superlativ bili izgled, novac i status. Iako veoma atraktivna i uspešna, želela je da je ljudi dožive kao osobu, a ne kao nešto lepo što bi svako želeo da poseduje. Na putu kroz lavirint odrastanja, traženja i stalnog preispítivanja sebe, upušta se u razne avanture. Priča u kojoj nema odrednica poput mesta i vremena, slikovnica za odrasle sa prostorom za maštu, za uzbudljivu interakciju u svetu realnog i apstraktnog.