Fizika čestica i inflatorna kosmologija - Andrej Linde

Teorija o inflatornom univerzumu opisuje veoma rane stepene evolucije univerzuma i njegovu strukturu na izuzetno velikoj udaljenosti od nas. Kosmolozi su dugi niz godina verovali da je univerzum na samom početku izgledao kao ekspandirajuća vatrena lopta. Taj eksplozivni početak univerzuma nazvan je Velikim praskom. Početkom 70-ih godina predložen je drugačiji scenario evolucije univerzuma, a sudeći prema tom scenariju, rani univerzum je nastao pomoću stepena inflacije, tj. eksponencijalno ubrzanog širenja u svojevrsnom nestabilnom stanju nalik vakuumu. Kako bi se rešili mnogi kosmološki problemi, na početku se smatralo da je inflacija središnji stepen evolucije toplog univerzuma. Na kraju inflacije skalarno polje se raspada, univerzum postaje topao i njegova potonja evolucija se može opisati standardnom teorijom o velikom prasku. Zbog toga je inflacija bila deo teorije o velikom prasku, a postepeno je ta teorija postala deo inflatorne kosmologije. U skorašnjim verzijama inflatorne teorije tvrdi se da se univerzum sastoji od velikog broja inflatornih mehurova koji stvaraju nove mehurove, ad infinitum. Usled toga evolucija univerzuma nema kraj, a možda nema ni početak. Posle inflacije univerzum je podeljen na različite eksponencijalno velike oblasti u kojima mogu biti različita svojstva elementarnih čestica, a i dimenzije prostor-vremena. Zbog toga univerzum izgleda kao multiverzum koji se sastoji od mnogo univerzuma sa različitim zakonima fizike niskih energija. Nova kosmološka teorija vodi ka značajnoj izmeni standardnog gledišta o strukturi i evoluciji univerzuma i našem mestu u njemu. Lindeov scenario o inflatornoj kosmologiji postao je standardna paradigma moderne kosmologije, zamenivši prethodne verzije teorija o velikom prasku.

Karakteristike

• Težina: 0.7 kg
• Dimenzije: 135 × 225 × 3 cm
• Godina izdanja2009
• Pismo: latinica
• Povez: tvrd
• Broj stranica: 416

O autoru

Andrej Dimitrijevič Linde (1948) je rusko-američki teoretičar fizike. Profesor je fizike na američkom Stenford Univerzitetu (Stanford University, SAD). Diplomirao je na Državnom Univerzitetu u Moskvi, a 1975. godine stiče zvanje doktora nauka na Moskovskom institutu za fiziku, Lebedev. Jedan je od autora scenarija o inflatornoj kosmologiji i teorije o kosmološkim faznim prelazima, koji su ujedno i glavni predmeti njegovog istraživanja i rada. Istraživanja, takođe, obuhvataju i stvaranje materije u univerzumu, teoriju o inflatornom multiverzumu, kosmološke posledice teorije struna, itd. Autor je više od 230 naučnih radova o fizici čestica, faznim prelazima i kosmologiji. Ruska Akademija nauka dodelila mu je 1978. godine Lomonosovljevu nagradu za teoriju o kosmološkim faznim prelazima; Univerzitet u Stokholmu mu je 2001. uručio Oskar Klajn medalju za fiziku; 2002. godine u Italiji mu je uručena Dirakova medalja za razvoj inflatorne kosmologije; nagradu za razvoj inflatorne kosmologije, Piter Gruber, dobio je 2004; Nju Kastl Univerzitet mu je 2005. dodelio Robinsonovu nagradu za kosmologiju; a 2006. je primio medalju za razvoj inflatorne kosmologije od Instituta za astrofiziku u Parizu. Za člana američke Nacionalne akademije za nauku izabran je 2008. godine.

Možda će vas zanimati i drugi artikli iz Akademska knjiga asortimana.